Pedersen cilja na suštinske probleme onoga što se danas širom sveta zove nehumanim terminom "konvergencija newsrooma". Kako spojiti "maratonce", temeljnije novinare tradicionalnog profesionalnog nasleđa, sa "sprinterima", najčešće mlađim, bržim web urednicima koji razmišljaju i delaju u realnom vremenu? I kada ih spojimo, za koju distancu ih treniramo?

 

 

Iskustva širom Evrope i sveta pokazuju da je većina medijskih kuća silila maratonce na 100 metara, a da se sve završavalo tako što bi ceo newsroom trčao stiplčez sa sve saplitanjem o prepone i upadanjem u vodene prepreke. Opšta havarija - niti su maratonci dovoljno brzi sa stiplčez, niti sprinteri imaju kondicije za njega.

 

Pedersen i "Verdens Gang" su odlučili da punih 10 godina rade sa odvojenim print i web redakcijama, odnosno da razdvoje svoje maratonce i sprintere. Osnovna ideja je bila da malobrojni web tim ostane van gravitacionog uticaja mnogobrojnog, iskusnijeg i, u okviru kompanije, uticajnijeg print tima.

 

"Morate da razdvojite svoje digitalne operacije, kao što su web i mobile, od tradicionalnih kako biste sprečili konzervativne elemente da preuzmu kontrolu. Ako ih ne razdvojite, i to od samog početka, nasleđe tradicije će pobediti", kaže Pedersen.

 

 

"Verdens Gang" jeste naposletku, posle 10 godina, spojio web i print tim, ali tek kada je procenjeno da je web dovoljno ojačao i praktično i sam postao tradicija koju je nemoguće ugroziti. Ali čak i tada su van te integracije ostali neki novi sprinteri - redakcije za mobile i web TV - kako sada oni ne bi potpali pod uticaj sada "zastarelog", "klasičnog", traditional web načina razmišljanja!

 

"Kako se stvari budu razvijali u budućnosti, po potrebi ćemo se dodatno integrisati", kaže Pedersen. "Ali ako mislite da možete odmah da osvojite medalju na 100 metara i u maratonu, varate se. Isto tako je teško u jednoj redakciji istovremeno raditi i print i web i mobile i web TV".

 

 

Ako ste dosad shvatili da nas primer "Verdens Ganga" uči kako je konvergencija zlo, grdno se varate. Dapače, ne smetnimo s uma da se "Verdens Gang" naposletku JESTE integrisao u jednom veoma uspešnom, ali i jedinstvenom procesu - dok je većina medijskih kuća širom sveta ušla u konvergenciju grlom u jagode, kopirajući tuđa rešenja, bez jasne vizije i koncepta. Takvi neuspeli pokušaji toliko su nalik kao jaje jajetu da slobodno možemo da parafraziramo i izvrnemo čuvenu Tolstojevu uvodnu rečenicu u "Ani Karenjinoj": "Sve nesrećne redakcije liče jedna drugoj. Svaka srećna redakcija, srećna je na svoj način."

 

Danas, najuspešnije svetske redakcije se prepoznaju upravo po tome što su srećne (uspešne, čitane, posećene) na svoj način, zahvaljujući svom originalnom pristupu, a nikako po tome što su prošle konvergenciju ili ne. Kao što smo videli, "Verdens Gang" je naposletku konvergirao. Redakcija "Dejli mejla", najposećenijeg news sajta na engleskom govornom području, još nije i nema naznaka da uopšte ima nameru. "Gardijan" odavno s ogromnim uspehom radi integrisano, "Bild" takođe.

 

 

Što se tiče zemalja bosansko-hrvatsko-srpskog govornog područja (BHS), na ovu temu se ne događa ništa što se već nije uveliko dogodilo na razvijenijim tržištima Evrope i Sjedinjenih Država. Svi su pravili iste greške. Zvuči ohrabrujuće, samo što nije. Jer, Evropska unija i SAD su rezervoari ogromne količine kapitala u kojima mediji možda i imaju pravo na grešku ili čak dve u procesu transformacije. U BiH, Hrvatskoj i Srbiji, tržišta nemaju kapaciteta za toliko milosti.

 

Zato zabrinjava što se procesu konvergencije na BHS prostoru uglavnom pristupa dogmatski. Konvergencija, integracija, transformacija... Koji god "seksi" termin izabrali, "to" se smatra obavezom jer je, zaboga, "danas 21. vek",  "internet je budućnost", "svi nose mobilne telefone" i ostali klišei. Posrnuli tradicionalni mediji, često pod pritiskom dinamičnijih, modernijih online only konkurentskih redakcija, neopterećenih nasleđem, ulaze u transformaciju bez stvarne analize i hrabrog suočavanja sa slikom u ogledalu.

 

Zato preporučujem da,  ako već razmišljate o konvergenciji, prethodno razmotrite sledeće 3 stvari:

 

1) Da li vam je uopšte potrebna konvergencija i kakva? Kao što smo videli, neke od najuspešnijih redakcija sveta nikad nisu spojile print i web tim, ili su to uradile posle dugog niza godina uzgajanja web kulture unutar većeg, tradicionalnog sistema. Da li bi možda i vaša redakcija radila mnogo efikasnije ako sprinteri trče samo na 100 metara, a dugoprugaši samo maraton, uz postojanje jednog ili dva "oficira za vezu" koji bi mogli da spajaju najbolje iz dva sveta i rade na dugoročnom i postepenom spajanju dva tima?

 

2) Imate li svoj USP - unique selling proposition? Po čemu ste prepoznatljivi, jedinstveni, nesvakidašnji? Da li je rešenje svih vaših problema samo u organizacionoj strukturi koju ćete rešiti integracijom? Prosečan čitalac može tekstove BBC-ja, Dejli mejla i Gardijana da po stilu, tempu i opremi razazna takoreći u mraku. Mogu li vaši čitaoci da razaznaju vaše? Ako je odgovor ne, onda vam nikakva konvergencija neće proizvod učiniti boljim.

 

3) Da li ste spremni za promene i izlazak iz vlastite komforne zone? Transformacija znači upravo to, a iako će većina zaposlenih u svakoj redakciji reći da joj se raduje, istina je da su ljudi skloni da se ne menjaju i da se kreću u dobro ispitanim vodama. Tokom integracije će neki maratonci morati da se ubrzaju i potrče na 100 metara, dok će se od nekih sprintera tražiti da savladaju danas web video, a sutra neke još naprednije kategorije koje će nam donositi nezadrživi tehnološki napredak. Koliko ljudi imate spremnih za kontinuirano i suštinsko menjanje i usavršavanje, toliko će vam i konvergencija biti lakša i uspešnija.