Neke informacije koje vaše vlasti kriju dostupne su preko sajtova stranih institucija. Pregledamo takve izvore.

Često se događa da vlasti, namerno ili ne, taje nešto od građana i nas novinara. Ponedak je to posledica nedostatka demokratske tradicije otvorenosti i slobode govora, a ponekad se ljudi na visokim funkcijama plaše da obelodane istinu.

Takva situacija lako može da se prebrodi. Imamo sreću da živimo u eri globalizacije, kada jednim klikom možemo da dođemo do zanimljivih informacija o našim zemljama čak i kada smo daleko. Šta više – od takvih informacija mogu da nastanu odlične novinarske priče.

U ovom tekstu i njegovim nastavcima pokušaćemo da istražimo veliki potencijal nekih mesta na webu gde se mogu naći takve informacije.

Jedno od njih je, na primer, sajt Ministarstva pravde SAD i njegov odsek odgovoran za registracije po zakonu o stranim zastupnicima (Foreign Agents Registrant Act (FARA), prim. red.). Ovaj zakon zahteva od osoba koje su u svojstvu zastupnika stranih vlada ili drugih entiteta stranih zemalja da periodično prijave svoju vezu sa tim stranim entitetom, kao i aktivnosti, prihode i rashode u vezi sa aktivnostima zastupanja. Te informacije su dostupne na adresi http://www.justice.gov/criminal/fara/ .

Tako možete da otkrijete, na primer, koliko vaša vlada plaća ili je platila proteklih godina za lobiranje u SAD-u ili koje državne i privatne firme u vašoj zemlji plaćaju stranim vladama i drugim stranim entitetima i za šta¹.

Hajde da probamo. Ako odete na ovaj link naći ćete opciju za pretragu aktivnih registranata po zemlji ili lokaciji. Možete da pretražujete po bilo kojoj zemlji, ali ćemo sada probati Bosnu i Hercegovinu.

Dobićete ove rezultate:

Kliknite na View i dobićete sledeće:

Svi linkovi u koloni View document su aktivni i klikom na njih dolazite do dokumenata.

Ako ne možete da nađete informacije koje vam trebaju – na primer koliko je vaša vlada platila nekom stranom entitetu, možete da pošaljete zahtev po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama (što će biti tema sledećeg teksta u ovom serijalu).

Sigurna sam da će biti zadovoljni onim što ćete naći, ali ipak nemojte odmah da napustite ovaj odličan sajt – I dalje ima razloga da ga pretražujete.

Sada možete da odete na ovaj link, gde ćete naći istorijsku listu svih registranata (Historical List of All Registrants). Ako na primer tražite informacije o Bosni i Hercegovini, sada ćete dobiti daleko više rezultata jer je pokriven duži period.

I opet, ako ne nađete sve informacije koje vam trebaju da biste dobili dobru priču, pošaljite zahtev za pristup podacima po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Tako ćete verovatno dobiti više dokumenata nego što možete da nađete na samom sajtu.

Još jedno odlično mesto gde možete da nađete dokumente u vezi sa vašom zemljom je sajt Komisije za poravnanje inostranih zahteva Sjedinjenih Država (The Foreign Claims Settlement Commission of the United States (FCSC)).

Komisija je osnovana 1954. kao para-sudska, nezavisna agencija unutar Ministarstva pravde koja razmatra zahteve državljana SAD protiv stranih vlada, po specijalnoj nadležnosti koju joj je poverio Kongres, u skladu sa sporazumima o poravnanju međunarodnih zahteva ili po nalogu državnog sekretara.

Ove informacije su dostupne javnosti – pogledajte ovaj link.

Do sada je Komisija okončala 43 slučaja u vezi sa zahtevima protiv zemalja među kojima su Savezna Republika Nemačka, Iran, Jugoslavija, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Sovjetski Savez, Čehoslovačka, Poljska, Italija, Kuba, Kina, Istočna Nemačka, Vietnam, Etiopia, Egipat, Panama i Albanija.

Na adresi http://www.justice.gov/fcsc možete naći sve godišnje izveštaje. Na primer, u godišnjem izveštaju iz 2009. Vidi se da je Jugoslavija morala da plati oko 20 miliona dolara SAD-u po Zakonu o poravnanju međunarodnih zahteva iz 1949.

B. International Claims Settlement Act of 1949 (Awards and Payments)

Međutim, treba vam više informacija da biste napisali priču, a do njih možete da dođete koristeći Zakon o slobonom pristupu informacijama. U tu svrhu možete da pogledate i ovaj link.

Kada sam uradila pretragu za moju zemlju, Bugarsku, dobila sam desetine stranica dokumenata i otkrila sam imena i slučajeve ljudi koji su tražili da budu isplaćeni po Zakonu o poravnanju međunarodnih zahteva za svoju imovinu ili novac ostavljen Bugarskoj. Ti dokumenti su se pretvorili u odličnu priču. I u samoj Bugarskoj malo je ljudi znalo za to da njihova zemlja treba da isplati ove nadoknade.

Naravno, da biste svojoj publici objasnili sve činjenice nije dovoljno samo da se slučaj opiše, već u da se objasni šta je Zakon o poravnanju međunarodnih zahteva i kako utiče na vašu zemlju.

Još jedno mesto na webu gde možete da nađete informacije o svojoj zemlji je web sajt Državnog tužioca SAD unutar Ministarstva pravde: www.justice.gov/usao .

U vreme pisanja ovog članka pretražila sam sajt po reči ‘Bosnia’ i dobila 68 rezultata. Evo nekih od njih:

To su uglavnom slučajevi hapšenja ili/i krivičnih slučajeva u vezi sa državljanjima Bosne I Hercegovine. Moguće je da se neki od njih odnose na poznate kriminalce, ali su ostali sakriveni od javnosti. Vredi ih istražiti.

I opet, ako ne nađete dovoljno detalja za priču, pošaljite zahtev po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama.

Za informacijama o događajima iz skorije ili ne tako skore prošlosti možete da tragate doslovno na desetinama mesta u sajber-prostoru. Uputiću vas na nekoliko od njih.

Jedno je ovde. Tu možete da nađete listu zanimljivih međunarodnih dokumenata koji mogu da se zahtevaju od Obaveštajne i sigurnosne komande Vojske Sjedinjenih Država (United States Army Intelligence & Security Command (INSCOM)). Mnogi od njih će biti uništeni po pravilima ove institucije o čuvanju dokumenata, pa možda koristite poslednju priliku da ih dobijete. Koristeći ovaj sajt i tražeći dokumente koji se odnose na Bugarsku a pominju se na sajtu objavila sam dve knjige i na desetine članaka u dnevnom listu 24 sata².

Na listi koju ćete naći na gore pomenutom linku nalaze se i ovi dokumenti koji se tiču bivše Jugoslavije:

Yugoslav Intelligence Services, ZF010815W
Yugoslavia Intelligence Services, ZF400128W
Yugoslavia Intelligence Services Personalities, ZF001367W

Da biste dobili bilo koji od njih, jednostavno na adresu naznačenu na gore pomenutoj web stranici pošaljite pismo u kojem ćete se pozvati na Zakon o slobodnom pristupu informacijama.

Još jedan dobar izvor je sajt “Secret no More” – pogledajte ovaj link.

Tu možete da nađete tematski vodič za hiljade dosijea FBI-a koji su sada javno dostupni (kao i brojeve dosijea). Listu je sačinilo državno telo zaduženo za arhive (the National Archives and Recrods Administration), a ona predstavlja iz nekog razloga “izuzetne” dosijee – bilo da su to iz istorijskog ugla, ili se radi o slučajevima od posebnog značaja itd. Kako bilo, moraćete da znate barem ime osobe o kojoj tražite informacije.

Ako ne možete da nađete ništa o svojoj zemlji, još uvek možete da pratite uputstva i pitate na pravom mestu.

Naravno, mesta koja smo pomenuli u ovom članku nisu jedina na webu gde možete da nađete informacije o svojoj zemlji. Ima na desetine drugih, a neke ćemo otkriti u narednim člancima u ovom serijalu.

I kao zaključak, napomenimo da uspešno “kopanje” po ovim izvorima zahteva izvesno vreme i iskustvo. U mom slučaju se isplatilo.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

¹ Koristeći sajt FARA autorka je objavila istraživanje o tome koliko je Bugarska platila za lobiranje u SAD. Nakon dve godine objavila je još jednu priču koja je pokazala da se plaćeni iznos povećavao u te dve godine. Nakon ova dva objavljena istraživanja, poslala je zahteve po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama bugarskom Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu finansija tražeći dokumente o tome koliko je Bugarska platila lobistima za svoje članstvo u EU. Ministarstva su odbila da daju informacije, nakon čega je autorka pokrenula 3 procesa koji su još uvek na sudu. Nakon druge objavljene priče dobila je poziv od izvora koji je bio voljan da da dodatne informacije, što joj je omogućilo da objavi i treću priču.

² Pre više godina, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama, autorka je dobila oko 1.000 stranica dokumenata, od kojih je neke iskoristila u svojim knjigama “Čelična pesnica” (“The Iron Fist”) I “Rat špijuna” (“The War of the Spies”).  Naslov jednog od poglavlja je "Secret file ZF400015", prema dokumentu dobijenom na ovaj način. (Prim. red.)