U četiri zemlje bivše Jugoslavije stanje u medijima pogoršalo se u odnosu na 2004. U Srbiji nakon perioda stagnacije - pad u razvoju doveo do stadijuma sličnog onome  iz 2001. godine. Zašto?

Poslednjih godinu dana mediji u Srbiji rade u gotovo istim uslovima kao 2000. godine, zaključak je istraživanja „Indeks održivosti medija“ koje je sprovela organizacija IREX koja se u Srbiji bavi razvojem medija.

Prema rezultatima ovog istraživanja, uzlazni period u Srbiji posle 2000. godine trajao je samo prve tri godine, a posle 2003. usledila je dvogodišnja stagnacija, pa permanentno pogoršavanje narednih šest godina, da bi danas u regionu, po ukupnoj oceni, jedino Makedonija bila iza Srbije.

Najveći porast u razvoju ima Crna Gora, koja je 2001. godine imala ocenu 1,58, a 2012. godinu dočekala je sa ocenom 2,2 (ocene se kreću od 0 do 4). Hrvatska ima ukupnu najvišu ocenu stanja u medijima, ali je za procenjivanih deset godina imala mali rast sa 2.44 do 2.52, Bosna i Hercegovina nešto veći od 1.66 do 1.97, Albanija od 1.76 do 2.23, a Rumunija i Bugarska su zabeležile čak i blagi pad u odnosu na stanje iz 2001. godine.

IREX-ovo istraživanje se radi svake godine već 12 godina merenjem tzv. indeksa održivosti medija po istoj metodologiji u oko 80 zemalja, što je način da se vide trendovi održivosti medijskog sektora i da se uporedi situacija u različitim zemljama i regionima.

Glavna karakteristika IREX-ovog metoda je ocena sledećih pet ciljeva kojima bi trebalo da teži održiv medijski sistem:

•    sloboda govora
•    profesionalizam u novinarstvu
•    pluralnost izvora
•    poslovanje medija
•    medijske institucije

Grupe medijskih stručnjaka u svakoj zemlji ocenjuju posebno svaki od ovih 5 ciljeva. Za svaki cilj definisan je niz indikatora kojima se on detaljno analizira i pomažu njegovo realno ocenjivanje. Ocene su od 0 do najviše 4. Ocena 0 govori o tome da se u zemlji ne primenjuju indikatori, a država i društvene grupe aktivno deluju protiv promena; srednja ocena 2 označava da se u medijskom sistemu zemlje primenjuju neki od indikatora, a promene vlasti još uvek utiču na stanje medija; ocena 4 znači da su mediji održivi i slobodni.

Uslovi ekonomskog poslovanja isti kao i 2001.

Prema ovom istraživanju koje obuhvata period od 2001. do kraja 2011. godine, prva dva cilja sa liste Indeksa održivosti medija - sloboda govora i profesionalno novinarstvo - u Srbiji su marginalno poboljšani. Sloboda govora dobila je ocenu 2, a profesionalizam je ocenjen indeksom 1,72.

Najveći pozitivan iskorak medijski sektor Srbije napravio je u povećanju pluralnosti izvora i po tome je Srbija vodeća u regionu sa indeksom 2,93. Po uslovima ekonomskog poslovanja Srbija je praktično na istom nivou kao 2001. godine i ocenjena je sa 1,71. Kvalitet medijskih institucija u svim zemljama našeg regiona ima nešto više ocene, a u Srbiji je ocenjen sa 2,17.

Prilikom javnog predstavljanja nalaza Indeska održivosti medijskog sektora u Srbiji, jedan od nezavisnih konsultanta IREX-a na ovom projektu Goran Cetinić rekao je da je ocena medijskih institucija dosta dobra, viša od 2, jer su posle demokratskih promena stvoreni i medijski sistemi koje su dozvoljavali osnivanje medijskih institucija i to je, prema njegovim rečima, poboljšanje koje je sasvim normalno.

Demokratske promene nisu poboljšale medijski sektor

„Prva faza razvoja medija bila je posle demokratskih promena 2000. godine u Srbiji i trajala je tri godine“, rekao je Goran Cetinić. On je ocenio da je zahvaljujući liberalnim medijskim zakonima u tom prvom periodu došlo do naglog skoka održivosti medija: “Tri godine kasnije, nakon ubistva premijera Đinđića i promena koje su posle toga nastale, imali smo dve godine stagnacije, a od 2006. imamo šest dugih godina opadajućeg trenda i na kraju smo završili 2011. godine na indeksu održivosti 1.9, a  2000. godine imali smo indeks održivosti 1.86“, rekao je Cetinić.

Prema njegovom zaključku, dugoročni trendovi koji se mogu pratiti nakon ovog istraživanja pokazaju da demokratske promene nisu poboljšale medijski sektor Srbije.

Prevelika politiziranost sektora, prejak uticaj politike na uređivačku politiku, izbegavanje vlasti da civilizovano uredi medijski sektor i preslab otpor novinara političkim pritiscima, posebno kada se ima u vidu snaga koju imaju novinari, prema mišljenju IREX-ovog nezavisnog konsultanta, razlozi su stagnacije medijskog razvoja u Srbiji.

On smatra da se uticaj politike na medije ne može pripisati posebno nijednoj stranci, da je to, kako je rekao, srpska politička medijska paradigma i da protiv toga mediji „treba da se žešće bore nego do sada“.

Problematična raznolikost izvora?

Medijski koordinator Fonda za otvoreno društvo Dragan Kremer izjavio je prilikom predstavljanja IREX-ovog istraživanja da se ove godine ocene o stagnaciji medijskog razvoja u Srbiji podudaraju u više istraživanja nezavisnih organizacija, što potvrđuje da je situacija loša.

On je naglasio je da je u okviru celog negativnog trenda razvoja  medija u Srbiji tendencija koja zabrinjava opadanje u ciljevima 3 - pluralnost izvora i 5 - medijske institucije. Prema Kremerovim rečima, Srbija ima najveći broj medija po glavi stanovnika u regionu, ali brojnost izvora vesti već godinama ne daje i raznolikost informacija i ne omogućava medijskoj publici da sama formira svoje stavove.

„U nekim medijima reč je o liniji manjeg otpora – informacije se samo kopiraju ili se preuzimaju spinovani sadržaji od marketinških i PR agencija“, rekao je Kremer i zaključio da su „posledice ovoga takve da se vidi da postoje teme koje su značajne, ali se ne pojavljuju u medijima, ili se tretiraju samo senzacionalistički, ali da zato postoji poplava 'nazovi tema' u funkciji promocije stranaka, njihovih lidera i ministarstava, plasiranih iz marketinških agencija i kabineta“.

„Začarani pakleni medijski krug“

Predsednica Udruženja novinara  Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović rekla je da su mediji u Srbiji ušli u jedan „začarani pakleni krug“. „Kreću udari na slobodu medija, po pravilu zastrašivanja novinara sa vrha vlasti i novinari na to reaguju samocenzurom. Kada to uradimo, onda opada i sloboda govora i profesionalizam govora i javnost prestane da nas podržava, jer su čitaoci, gledaoci i slušaoci svesni da mi ne obavljamo svoj posao, da nas je lako zaplašiti“, ocenila je predsednica UNS-a.

Dajući primere za ozbiljno uzdrman položaj novinara, ona je rekla da su za nju prošle godine junaci otpora pritiscima bili Jelena Spasić, novinarka sada već ugašenog lista "Nacionalni građanski" i Čaba Presburger, smenjeni glavni i odgovorni urednik vojvođanskog dnevnog lista "Mađar so" (Magyar Szo).

„Jeleni Spasić još uvek nad glavom visi optužnica zbog toga što je objavila informacija o pripremljenosti zemlje za odbranu, koje su sasvim nepobitno od javnog interesa“, rekla je predsednica UNS-a. Ona je ocenila da ova pretnja novinarki opstaje  godinu dana jer postoji strah ljudi od jednog moćnog političara koji je zatražio da se Jelena Spasić kazni.

Prema  mišljenju Ljiljane Smajlović, to što su udruženja novinara pokrenula protestne skupove i potpisivanje peticije u njenu odbranu Jeleni Spasić nije uteha, a to je i preteća slika za druge novinare: „Oni vide da ona živi pod pretnjom optužnice, da je izgubila radno mesto i da se sigurno, ako ništa drugo, nervira jednako ili više od drugih novinara koji su takođe zabrinuti za svoja radna mesta“.

Prema mišljenju predsednice UNS-a, Čaba Prezburger, glavni i odgovorni urednik „Mađar - Soa“, smenjen je uprkos tome što je bio naširoko hvaljen, što su mu pružali podršku i mađarski intelektualci i čitava mlada profesionalna redakcija novine: „To mu nije ništa pomoglo kad je ocenjeno da nedovoljno prati konferencije za štampu vladajuće političke partije, iako je on pre izbora u svom uređivačkom programu i najavio da neće pratiti konferencije za štampu stranaka, već će praviti novine na moderan način, kako se prave u svetu“.

Otpor novinara oslabio

Predsednica udruženja novinara Srbije ocenila je da je otpor novinara i urednika znatno oslabio u odnosu na 2004. godinu, koju je nazvala „vrlo dobrom“ u ovom smislu, zato što su tada urednici glavnih medija, na primer, pružili otpor tadašnjem šefu informativne službe Vlade Bebi Popoviću.

Prema mišljenju predsednice UNS-a, u poslednjih nekoliko godina otpor je znantno oslabio, što se vidi po tome što novinarska udruženja protestuju koliko god mogu, ali su izostali žestoki protesti prvih ljudi u medijima.

Smajlović je ocenila da su se novinarska udruženja u poslednje vreme ozbiljno nosila sa domaćim vlastima u protestima i kritici, ali da su bili pomalo blagi prema Briselu: „Mi moramo da se ne libimo da budemo žešći u kritici i prema Briselu i prema Strazburu. Oni zato i postoje da štite principe koje su deklarisali. Mislim da nam ni OEBS, ni Brisel, ni američka ambasada, niti bilo koja druga ambasada nisu dovoljno pomogli kad smo se borili protiv restriktivnog Zakona o javnom informisanju koji je donet 2009. godine“, zaključila je Ljiljana Smajlović.

Poremećeno tržište: državno vlasništvo i monopolizacija

Dragan Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije je, govoreći o ekonomskim uslovima poslovanja medija, rekao da i dalje postoje mediji u kojima je država suvlasnik i na lokalnom i na republičkom nivou, ali i monopolizacija kada je reč o kontroli novca za oglase: „To služi kao element za ekonomsku kontrolu novina. Postavljen je sistem u kome je tržište deformisano tako da nema prave konkurencije, da ne postoji podloga u nekom društvenom dijalogu, nema normalnog dijaloga, tako da smo sad u situaciji da je uticaj novca koji dolazi iz budžeta prenaglašen, jako veliki, i ne služi da se podstakne informisanje građana, već potrebama raznih centara moći“, ocenio je Janjić.

IREX-ov Indeks održivosti medija:
•    Izveštaji za 80 zemalja
•    Izveštaji za Evropu i Evroaziju
•    Izveštaj za Srbiju