Uprkos postojanju pravne regulative i drugih dokumenata u Srbiji koji treba da spreče govor mržnje, problem i dalje postoji, presude za govor mržnje su retke, a granica između slobode govora i govora mržnje je veoma zamagljena, rečeno je na skupu. 

 

 

Danas nemamo toliko govora mržnje u drugim medijima koliko imamo na internetu i govor mržnje se preselio na internet, kako kroz komentare na društvenim mrežama, tako i kroz komentare na sajtovima medija, rekao je Boban Karović, novinar dnevnog lista Kurir i nedeljnika Njuzvik i napomenuo da je ključni problem to što izostaje sankcionisanje govora mržnje. 

 

 

Takođe je napomenuo da senzacionalističko izveštavanje ne mora nužno da znači govor mržnje, kao i da se često sa govorom mržnje mešaju uvreda i kritika. Karović je mišljenja da osnovni vodič za novinare u svakodnevnom radu treba da bude Kodeks novinara Srbije. Kodeks novinara Srbije je svetinja u novinarstvu, rekao je Karović i dodao da se on nažalost krši, ali zato postoji Savet za štampu kojem svako ima pravo da se žali.

 

 

Sajt dnevnog lista “Blic” ima mesečno oko 2 miliona pojedinačnih poseta i oko 38 miliona poseta i dnevno se na sajtu ostavi između 3 i 8 hiljada komentara. Pitanje je kako moderirati sve te komentare a da se ne provuče nijedna greška u vezi sa govorom mržnje, rekao je Nikola Tomić, urednik politike i sveta i zamenik odgovornog urednika u listu Blic, napomenuvši da su resursi ograničeni i da se samo u jednoj smeni 3 moderatora  suočavaju sa par hiljada komentara. Greške su neizbežne zbog prevelikog opterećenja resursa, rekao je on. 

 

Prema Tomiću, postoje dva načina za izlaženje na kraj sa govorom mržnje u medijima – jedno je da se ignoriše (da se ne dozvoljava ekstremistima da provokacijom podižu svoju vidljivost u javnosti), a drugi je da mu se suprotstavi jasnom osudom i pozivanjem na neku vrstu sankcija. “Blic” je odabrao ovaj drugi pristup, rekao je Tomić. Govor mržnje ne objavljujemo bez ograde i osude, rekao je on. 

 

 

Boban Karović je naveo primer da je u situaciji kada je trebalo da prenese govor mržnje jedne javne osobe ogradio tako što je pozvao sve političke stranke i nevladin sektor da osude takvo ponašanje. U takvim situacijama se uvek zove druga strana koja će prokomentarisati takve stavove, rekao je Karović. 

 

U slučaju emisija koje idu uživo, a sagovornici u njima iznose društveno ili pravno neprihvatljive stavove, novinar ima obavezu da se suprotstavi i uđe u konfrontaciju sa takvim sagovornikom, pa čak može i da signalizira prekid emisije ili udaljenje sagovornika iz studija, rekao je Tomić. Ekstremističkim stavovima govornika može se dati izvestan prostor, ali se tim govornicima, kao i publici, mora staviti do znanja da je to pogrešno, dodao je on. 

 

Nenad Borovčanin, državni sekretar u Ministarstvu za omladinu i sport i predsednik Nacionalnog komiteta za borbu protiv govora mržnje na internetu, rekao je da se Srbija pridružila No Hate kampanji Saveta Evrope, lansiranoj 2013, koja podrazumeva prvo izgradnju strukture nacionalnih komiteta za borbu protiv govora mržnje na internetu. Taj komitet napravljen je u Srbiji na principu zajedničkog menadžmenta institucija i nevladinog sektora. U projekat su uključene i lokalne kancelarije za mlade, a bitna aktivnost je edukacija. Više od 10.000 srednjoškolaca je prošlo kroz radionice koje su organizovale članice komiteta, a najviše civilni sektor. Web platforma kampanje komiteta “Ne govoru mržnji” je www.nemrznji.rs. 

 

 

U dosadašnjem radu Saveta za štampu, kao samoregulatornog tela, 11 od 150 odluka (manje od 10%) je bilo na neki način u vezi sa govorom mržnje. Izveštaj Net Patrole (www.netpatrola.rs), onlajn mehanizma za podnošenje prijava Centra za bezbedni internet koji je osnovan u svrhu prijema i obrade prijava o nelegalnim ili štetnim sadržajima na internetu, govori da je od 1231 predstavke podnete u toku 2014, samo 16 u vezi sa rasizmom i ksenofobijom. Ovi podaci koje je izneo Đorđe Krivokapić iz SHARE Defense govore, kako je rekao, o tome da nemamo dovoljan broj prijavljenih slučajeva jer su oni koji su stalno na mreži svesni da je broj slučajeva znatno veći. 

 

Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, napomenula je da se Savetu za štampu može žaliti samo ukoliko se smatra da je neki štampani medij ili informativni onlajn medij prekršio Kodeks novinara Srbije (kao i sa Savet može da postupa samo po žalbama, a ne samoinicijativno). Međutim, govorom mržnje i diskriminacijom svih oblika Kodeks novinara Srbije se bavi samo u jednom članu, naglasila je Skrozza i rekla da je donekle ova tema proširena u smernicama za tumačenje Kodeksa. 

 

Skrozza je istakla kao zanimljivo da se prvi slučaj oko kog nije bilo dogovora unutar Komisije za žalbe ticao govora mržnje i diskriminacije, i u datom slučaju odluka nije mogla da bude donesena. Međutim, nedonošenje odluke u ovom slučaju (koji se ticao veze krivičnog dela i nacionalne pripadnosti počinitelja) uzrokovalo je brojne rasprave i dalo vidljivost problemu govora mržnje i diskriminacije u javnosti.   

 

Skrozza se osvrnula i na nedavni primer odluke Saveta za štampu nakon što je više medija objavilo tekstove sa rečju “šiptar”. Na ovu situaciju se jednom žalbom žalilo više nevladinih organizacija pozivajući se na pravilo da pripadnici određenih etničkih grupa moraju da se nazivaju imenima koja sami prihvataju, a ne nazivima koje im drugi daju. Suprotstavljeni stavovi Komisije za žalbe Saveta za štampu rezultirali su odlukom da NVO koje su podnele žalbu pronađu nekoliko Albanaca koji će dati pisanu izjavu da se osećaju pogođenim, što je učinjeno i tada je odlučeno da se radi o kršenju etičkog kodeksa. 

 

 

Krivokapić je podsetio da Savet za štampu ima nadležnost i nad onlajn medijima i da je u više slučajeva odlučivao u vezi s njima, ali je i apelovao na Savet da više pažnje obrati onlajn medijima i da u nekim novim iteracijama kodeksa pronađe mehanizme u vezi sa povredama kodeksa u njima. Napomenuo je da sadržaj onlajn medija ostaje na mreži, pretraživ je, i na to treba posebno obratiti pažnju. 

 

Zabrana govora mržnje predstavlja jedno od najjačih ograničenja slobode govora i u sistemu Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i drugih međunarodnih dokumenata, i ako za nešto postoji ovlašćenje države da se meša u slobodu govora i slobodu informisanja to je pitanje zabrane govora mržnje, rekao je Krivokapić. Upravo iz tog pitanja proističe poseban rizik da ukoliko ne izgradimo dobre mehanizme ko-menadžmenta, samoregulacije i ko-regulacije i ne uključimo sve zainteresovane partnere, nekome u ruke možemo dati prevelika ovlašćenja i može doći do zabrane slobode govora pod izgovorom govora mržnje, zaključio je Krivokapić.  

 

 

Na skupu je predstavljena i regionalna online platforma Watchyourlanguage.rs. Budući da je govor mržnje jedan od globalnih, gorućih problema onlajn zajednice, Inicijativa mladih za ljudska prava je 2013. godine došla na ideju da kreira ovu platformu (uz podršku Internews-a i uz saradnju sa SHARE Defense) koja treba da postane alternativni, korektivni mehanizam za određivanje granice između slobode govora i govora mržnje na internetu, uspostavljanje definicije govora mržnje, kao i da postane mehanizam za borbu protiv govora mržnje na internetu, objasnio je Đorđe Bojović iz Inicijative mladih za ljudska prava. 

 

Platforma omogućuje građanima i građankama da komentarima i sugestijama reaguju i doprinesu razvijanju preciznije definicije govora mržnje i granice između slobode govora i govora mržnje. Na platformi postoje primeri govora mržnje iz 5 zemalja regiona, a zajednica određuje uz pomoć ponuđene skale da li određeni primer jeste ili nije govor mržnje. 

 

WatchYourLanguage.rs će biti resurs primera za određivanje tanke niti između slobode govora i govora mržnje. Jedan od efekata ove platforme može biti i da mediji koriste uputstva za regulaciju sadržaja na internetu nastala praksom ovog sajta, rekao je Bojović.