Balkanski dokumentaristički centar pomaže autorima da dođu do sredstava i razviju kreativnu stranu filmskih projekata.

„Film je tiranija, a tiranin je novac. Divno je, što uprkos tome što izgleda nemoguće, neki ljudi uspevaju da prokrijumčare poruke nade (sa druge strane) i probiju se pored tiranina“,  rekao je jednom prilikom australijski pisac Ričard Flenagan, objašnjavajući proces rada na filmu.

Sve što je teško u svetu, na Balkanu je još teže, pa je ovde „tiranija“ u vezi sa filmovima, naravno, jača i obimnija. Posebno pošto su u „regionu“ nestali bioskopi, pa su i igrani filmovi prestali da budu isplativi. A kad dođete do dokumentarnog dugometražnog filma, što je tema ovog teksta, izgleda kao da ste, što se tiče „tiranije“, vezali sami sebi okov oko gležnja.

Muka ovdašnjeg traženja novca za produciranje tzv. celovečernjih dokumentarnih filmova izgleda utoliko veća jer je fondova vrlo malo, a poslednjih godina se svetski „virus“ interesovanja za ovu vrstu filma preneo punim zamahom i na zemlje bivše Jugoslavije.

„Zaraza“ se očituje već u broju festivala koji su mu posvećeni i koji su nikli ili nadograđeni u postojećim filmskim feštama u svim zemljama bivše Jugoslavije. Samo pobrojavanjem najvećih dokumentarističkih smotri u većim gradovima dolazi se do brojke od 12 festivala dokumentarnog filma, a uz njih postoji niz manjih u centrima van glavnih gradova.

Od svih ovih festivala jedino festival Zagrebdox za sada ima tzv. pičing forum na kome možete da konkurišete sa projektom za dokumentarni film i susretnete sa urednicima svetskih televizija koji vam, birajući vaš projekat za rad, tj. „otkupljujući“ ga, daju novac za rad.

Produkcijski, ili kako se to moderno kaže, industrijski program Sarajevo Film – festivala, Cine link, namenjen je samo dugometražnim igranim filmovima. Ipak, pod određenim uslovima, unutar ovog festivala je moguće dobiti deo podrške za dokumentarni film.

Naime, Fondacija Robert Bosch Stiftung finansira kroz “Co-Production Prize” dokumentarne, animirane i kratke projekte. Uslov za prijavu na Co-Production Prize za autore sa Balkana je da pronađu producenta iz Nemačke. Mogućnosti za ovakvo povezivanje nudi Sarajevo Talent Campus, koji je deo Festivala. Svake godine na njega dolazi 10 nemačkih producenata upravo s ciljem da se povežu sa učesnicima “Talent Campusa”.

Preostali produkcijski načini u „regionu“ su da tražite novac na finansijski vrlo ograničenim pojedinačnim konkursima republičkih ministarstava ili lokalnih gradskih sekretarijata kulture, koje imaju uglavnom samo najveći centri poput Beograda.

Dobra vest iz Bugarske

Na početku 2010, međutim, iz Bugarske stiže dobra vest o novoj produkcionoj inicijativi za dokumentarne filmove na Balkanu.

U Sofiji je grupa autora i producenata osnovala Balkanski dokumentaristički centar (BDC) http://bdcwebsite.com/ sa idejom da pomogne autorima dokumentarnih filmova koji su usmereni na balkanske i internacionalne teme.

Među osnivačima BDC-a su producentkinja Matička Božilova i snimatelji Boris Misirkov i Georgi Bogdanov, koji imaju dugogodišnje iskustvo u bavljenju dokumentarizmom. Poslednjih godina najpoznatiji su po višestruko nagrađivanom filmu „Problem sa komarcima i druge priče“, koji su uradili u produkciji „Agitprop“.

Aktivnosti Balkanskog Dokumentarističkog centra predstavila je na januarskom beogradskom festivalu dokumentarnog filma „7 Veličanstvenih“ saradnica BDC-a Anna Stoeva.

„Projekat su podržale fondacije Media International i Trust for Civil Society Eastern Europe i već smo počeli da radimo, a do kraja godine planiramo da kompletiramo svu opremu koju možemo da ponudimo autorima - od laboratorije za istraživanje, preko opreme za produkciju i dva studija za postprodukciju“, kaže Stoeva za Mediacentar Online.

Oprema će biti dostupna u jednoj staroj zgradi u Sofiji koja je renovirana, a  kupljena je nakon desetogodišnjeg prikupljanja novca kako bi BDC imao sopstveni prostor za ovaj projekt.

Radionice za izabrane autore

2010. godine Balkanski dokumentaristički centar počinje svoje aktivnosti raspisivanjem konkursa za projekte na kojima će odabrani autori raditi na radionicama u Sofiji u junu.

„Radionice su namenjene autorima sa Balkana koji imaju projekat za film čija bi tema bila zanimljiva i van njihove zemlje, a nisu sigurni kako da dođu do novca i kako da je realizuju. Želimo, pre svega, da im pomognemo da izađu iz okvira svojih zemalja“, kaže Stoeva.

Objašnjava da je potrebno i da autori imaju profesionalnu ekipu i da pošalju neki od svojih radova, a BDC će napraviti selekciju od 7-8 projekata.

Kako BDC želi da pomogne i finansiranje i kreativnu stranu projekata, u jednonedeljnim radionicama mogu u paru da učestvuju reditelj i producent.

„Imaćemo dva međunarodna tutora, stručnjake u dokumentarizmu. Kad oni sagledaju svaki projekat i razmisle o tome kako bi priča mogla da se razvije, razgovaraće sa autorima o svim mogućnostima: da li bi možda mogao da se napravi interaktivni internet sajt za projekat i da se u međuvremenu razmisli koje fondacije ili finansijeri bi mogli biti zainteresovani za njega.

Na radionicama ćemo uraditi i studije slučajeva dva ili tri balkanska projekata koji su uspeli na međunarodnoj sceni, jer su takve studije najbolje kako bi se uočilo na koje probleme možete naići“, objašnjava Stoeva.

Podstaći drugačije razmišljanje autora

Posebnost radionica BDC-a biće posmatrači koji nisu iz sfere filma – privredne kompanije i nevladine organizacije. Anna Stoeva kaže da BDC želi da pomogne autorima da razmišljaju i o tzv. alternativnim načinima finansiranja, osim o onim uobičajenim (producenti, pičinzi, emiteri):

„Mislimo da je dobro sagledati sve mogućnosti koje sadrže pojedini projekti za dokumentarne filmove. Zato ćemo zvati na naše radionice posmatrače, koji na prvi pogled nemaju direktne veze sa filmom: nevladine organizacije koji žele da urade neku socijalnu kampanju, ili neke firme ili institucije koje zanima određena tema.

Želimo da ih dovedemo da bi videli kako izgleda ceo proces rada na filmu. I, na primer, ako ideja za film ima „online“ potencijal, možda bi neka firma mogla imati interesa da postavi informaciju o njemu ili možda i deo filma na svoj sajt.

Ne mora čak projekat ni biti direktno u vezi sa onim što neka kompanija radi, ali može biti usmeren ka nekoj društvenoj promeni i imati potencijal ’društveno-korisnog’, pa otud kompanija može imati interesa da je objavi na sajtu“.

Po njenom mišljenju, takve stvari bi mogle da se dese:

„Reč je o uspostavljanju uzajamnog interesovanja, procesu u kome obe strane treba da se upoznaju. Smatramo da dokumentarci ne treba da budu samo za bioskope, nego mogu da budu online kampanje, nešto što je u vezi sa nekom od aktivnosti nevladinih organizacija. Tome će biti posvećen deo naše radionice“, kaže Stoeva.

Dajući primer za alternativni način finansiranja filmova, saradnica BDC-a upućuje na primer filma „Age of Stupid“, koji je finansiran dobrim delom online kampanjom:

„Autori su najavili na internet sajtu da pripremaju film o klimatskim promenama, objasnili svoju ideju, pozvali na doniranje i tako su skupili novac. Ne kažem da to može uspeti sa svakim filmom, ali to je jedna od ideja“.

„Želimo da sagledamo određeni projekat sa svih aspekata i da skratimo put traženja autorima – da se ne obraćaju na adrese stotina fondacija, već da ih uputimo kome bi zaista bilo svrsishodno da pišu. Na primer, ako imate projekat o određenoj temi, možda mi možemo da pomognemo da se nađe koproducent na nekom drugom mestu, u drugoj zemlji“, objašnjava Stoeva.

Prisustvo nevladinih organizacija na filmskim radionicama saradnica BDC-a objašnjava željom da se promeni način saradnje sa njima:

„Saradnja sa njima se po pravilu odvija tako što oni osmisle projekat i, zatim, naruče socijalnu kampanju na određenu temu, pa se tu kontakti sa filmskim autorima završavaju. Mi ćemo predstaviti nevladine organizacije koje dovedemo, tako da bi filmski autori mogli da razumeju čime se one bave, kako razmišljaju, koji su im prioriteti i možda da dobiju ideju kako bi mogli da sarađuju“.

Razvoj projekata

Nakon radionice BDC-a u junu 2010. sledi nešto više od mesec dana rada uz konsultacije sa tutorima putem dopisivanja. Projekti se razvijaju, treba da naprave nekoliko koraka, a zatim se krajem leta, u avgustu, autori i tutori ponovo susreću na festivalu dokumentarnog filma „Dokufest“ u Prizrenu na Kosovu:

„Tamo treba da se vidi u kom smeru su se razvili projekti, do kakvih ideja se došlo, i da se uobliči finalna verzija projekta. Tutori, zatim, daju konačna uputstva autorima projekata. Preispituju šta je uspelo, šta nije, i pravi se finalna strategija za projekat.

Uvek je korisno da još jednom nakon nekog vremena preispitate ideju, tada imate mnogo više jasnih pitanja u vezi sa svojim radom. Mislimo da za mesec dana autorima mogu da sazru ideje i da ih onda uobliče“, objašnjava Anna.

Predstavnica BDC-a kaže da za sada mogu autorima da ponude pomoć u produkciji i postprodukciji i prenošenju znanja:

„Jedan deo rada su radionice, a autori mogu da nam pišu i u toku cele godine i objasne na kom filmu rade. Ukoliko vidimo da je projekat dobro zasnovan i ima potencijal, razmatraćemo kako može da im se pomogne – savetima za rad, ili možemo da im damo kameru ili montažu kod nas, ukoliko im nedostaje novac za postprodukciju“.

Uz sve ove aktivnosti, u želji da ukrsti iskustvo balkanskih dokumentarista, BDC će napraviti i bazu podataka na sajtu.

„Balkanske autore vezuju slične teme, način i uslovi rada“, navodi Ana Stoeva i dodaje da će postaviti podatke o tome gde filmovi mogu da se vide, dobiju ili kupe i pod kojim uslovima: „Razvijamo sajt sa kapacitetom da kasnije možemo da postavljamo balkanske filmove“.

Konkurs BDC-a za ovogodišnju radionicu otvara se u martu 2010. Treba razmisliti o temama koje prelaze granice naših zemalja. Budući da je jedna od ključnih tema kojima se MediacentarOnline bavi istraživačko novinarstvo, na kraju podsećamo da ovo može biti dobra prilika da se ovakvi projekti prijave na poziv nove produkcijske balkanske inicijative.

Sajt Balkanskog dokumentarističkog centra (Balkan Documentary Center):
http://bdcwebsite.com/