Svaka vest treba da ima pouzdan izvor, jer joj to daje neophodni kredibilitet. Vesti iz nedovoljno pouzdanih izvora proveravaju se iz najmanje još jednog nezavisnog izvora. Posebne provere su neophodne kada se emitutuju informacije sa politički osetljivih područja.

Kada je agenciji Beta 12.marta 2003. javljeno da je pucano na premijera Srbije Zorana Đinđića, u redakciji je, naravno, nastao pravi metež.

Vest je stigla od izvora koji jeste bio pouzdan, ali da bi se emitovala vest o atentatu na predsednika vlade, koja može da ima razne implikacije, ne sme da bude ni promila sumnje, dakle mora da se proverava iz više izvora.

Kada je dobijena potvrda i iz policijskih izvora, iako nezvanično, vest je emitovana:

ZEM-BEOGRAD-PUCNJAVA- H I T N O

Pucano na premijera, Đinđić u bolnici

BEOGRAD, 12. marta 2003. (Beta) - Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ranjen je danas u pucnjavi u centru Beograda, saznaje agencija Beta.

Prema izvorima Bete bliskim policiji, na Đinđića je pucano ispred Vlade Srbije i odmah je prebačen u bolnicu.

Provera iz više izvora

Nova drama je nastala kad je Beta saznala da je premijer preminuo.

Pošto takva vest, pored etičkih razloga, može da bude i okidač za destabilizaciju zemlje, morala je, u nedostatku zvanične informacije, biti proveravana na više mesta.

Posle nekoliko grozničavih minuta telefoniranja (u kojima je tekla i trka sa konkurencijom), Beta je emitovala vest da je premijer preminuo, pozivajući se na "više nezvaničnih izvora".

Emitujući tu informaciju, Beta je znala da je u toku vanredna sednica Vlade Srbije i da je samo pitanje vremena kada će biti izdato zvanično saopštenje o smrti premijera.

Naravno, to ne znači da se vest ne proverava i u drugim, manje dramatičnim slučajevima. Beta je, na primer, iz izvora beogradskog zatvora saznala da je jedan zatvorenik pobegao tokom noći, izvor je takođe bio pouzdan, ali je agencija ipak zvala policiju da potvrdi tu vest pre nego što je emitovala.

Poznati izvori

Reputacija novinskih kuća direktno je zavisna od verodostojnosti vesti i informacija koje plasira. Svaka vest treba da ima izvor jer joj to daje neophodni kredibilitet, a novinari moraju da imaju pouzdane, verodostojne izvore koji neće manipulisati njima.

Izvor je najčešće direktan, identifikovan i tada o verodostojnosti onoga što se prenosi ne bi trebalo da ima dileme:

"Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas..." (u toj vesti je izvor predsednik Tadić) ili  "_rečeno je na konferenciji za novinare", "saopštila je Vlada Srbije" itd...

Izvor može biti i sam novinar, što se u izveštaju i naglasi – "javio je izvestač Bete sa lica mesta".

Neidentifikovani izvori

Ponekad novinska kuća ima sasvim pouzdan izvor, ali iz određenih razloga, u koje spada i zaštita samog izvora, ne može da ga navede, pa se služi formulacijama tipa "saznaje se" iz obaveštenih, diplomatskih, policijskih, vojnih  itd. izvora. To su tzvneidentifikovani izvori, ali urednik koji pušta vest uvek mora da zna ko je izvor.

Tako je Beta, štiteći svoj izvor, koji nije želeo da bude imenovan dok se ne oglase zvaničnici, emitovala vest o samoubistvu bivšeg šefa srpske policije Vlajka Stojiljkovića:

ZEM-BEOGRAD-STOJILJKOVIĆ (HITNO)

Vlajko Stojiljković pucao sebi u glavu u Saveznoj skupštini

BEOGRAD, 11. aprila 2002. (Beta) - Bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljković pucao je večeras sebi u glavu u holu Savezne skupštine, saznaje agencija Beta. Stojiljković je to učinio oko 19.10 sati, a njegovo telo ubrzo su odvezla kola hitne pomoći.              

Uz nešto šire navođenje neidentifikovanog izvora, Beta je objavila vest o hapšenju bivšeg ministra policije BiH:

ZEM-BEOGRAD-POLICIJA

U Beogradu uhapšen bivši ministar policije BiH

BEOGRAD, 19. januara 2002. (Beta) - U Beogradu je uhapšen Alija Delimustafić, ministar policije Bosne i Hercegovine za vreme rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, saznaje danas agencija Beta iz izvora bliskih MUP-u i istrazi.               

Na obaveštene izvore Beta se pozvala kada je lansirala vest o postavljenju Mihaila Štajnera za administratora Kosova:

ZEM-KOSOVO-ADMINISTRATOR

Mihael Štajner najozbiljniji kandidat za šefa UNMIK-a

PRIŠTINA, 4. januara 2002. (Beta) - Nemački diplomata Mihael Štajner, doskorašnji savetnik kancelara Gerharda Šredera, jedan je od najozbiljnijih kandidata za upražnjeno mesto šefa civilne Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), po odlasku Danca Hansa Hekerupa, saznaje Beta u dobro obaveštenim krugovima u Prištini.                  

Mediji moraju uvek da vode računa o kredibilnosti izvora, a posebno kada emituju informacije sa politički osetljivih područja u kojima pogrešna vest, "natempirana" vest ili vest kojom se namerno manipuliše, može da izazove nesagledive posledice.

Manipulacija izvorima

Tako je za martovsko nasilje na Kosovu "okidač" bila vest u albanskim medijima na Kosovu da su:

"lokalne vlasti sa UNMIK policijom pronašle u Ibru kod sela Čabra tela dvoje albanske dece, koja su u nabujalu reku skočili bežeći od srpskih dečaka iz sela Zupče".

U napetoj međunacionalnoj sredini, kakva je Kosovo, pominjanje nacionalnosti u tom kontekstu, bez prave provere, bilo je izuzetno opasno.

U toj vesti, kako je preneo UNMIK, nije bilo izvora.

Krajem aprila je međunarodni tužilac u Kosovskoj Mitrovici Piter Tinsli zaključio da je davljenje uzrok smrti trojice dečaka u reci Ibar, i da "nisu identifikovani osumnjičeni".

Međutim, emitovanje vesti o smrti dečaka, bez izvora koji bi potvrdio da su se oni udavili bežeći od svojih vršnjaka Srba, izazvalo je ubistva, paljenje kuća, seobe.

Predstavnik za slobodu medija OEBS-a je mesec dana kasnije u Beču naveo u izveštaju da su mediji igrali negativnu ulogu u martovskom nasilju na Kosovu i nalgasio da ono ne bi bilo tako intenzivno i tako brutalno da nije bilo neodgovornog izveštavanja medija.

Ukrštanje izvora

Agencija Beta po pravilu "ukršta" svoje izvore na Kosovu, u nastojanjima da predstavi realnu i objektivnu sliku dešavanja u toj pokrajini. Pored izvora iz srpske sredine, traži se potvrda vesti u albanskim izvorima (i obratno), kao i u medđunarodnim organizacijama na Kosovu, u KFOR-u i UNMIK-u.

Kada je 1.marta 2001. prostrujala vest o hapšenju Slobodana Miloševića, Beta je, naravno, odmah poslala nekoliko reportera, ali je u međuvremenu "ukrstila" nekoliko izvora oko te vesti. Tako je prva vest glasila:

BEOGRAD-MILOŠEVIĆ-HITNO

Izvori u DOS: Milošević uhapšen

BEOGRAD, 31. marta 2001. (Beta) - Predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Slobodan Milošević uhapšen je i trenutno se nalazi u Palati pravde u Beogradu, potvrdio je agenciji Beta jedan izvor u vrhu DOS-a. Potpredsednik srpske vlade Žarko Korać je u petak kasno uveče američkoj televiziji Si-En-En rekao da nezvanično može da kaže da je Milošević priveden u Palatu Pravde. On je rekao da će u subotu ujutro vlada Srbije izdati zvanično saopštenje. Korać je naveo da ne zna detalje optužnice ali da je reč uglavnom o finansijskim malverzacijama.

Državna televizija je, istovremeno, prenela da ima "nezvaničnu  informaciju" da je bivši jugoslovenski predsednik uhapšen i prebačen u Palatu pravde, gde u subotu treba da ga sasluša istražni sudija.

Ta vest, ipak, nije bila potpuno tačna (sličnu su objavili gotovo svi domaći i svetski mediji), jer je tada bila u toku procedura hapšenja Miloševića koja je trajala, kao što je poznato, sve do narednog jutra.

Zato je u međuvremenu Beta emitovala "film" događanja, sa svim kontroverzama tog hapšenja:

MILOŠEVIĆ-HAPŠENJE-KONFUZIJA

Kontradiktorni izveštaji o Miloševićevom hapšenju

BEOGRAD, 31. marta 2001. (Beta) - Konfuzija oko vesti o hapšenju bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i njegovom privođenju u Palatu pravde još nije do kraja raščišćena. Visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) tvrde da se Milošević 20 minuta posle ponoći nalazio u svojoj kući i da je pozdravio svoje pristalice koje su još uvek okupljene u Užičkoj ulici.....

U toj informaciji su potom poređani svi relevantni izvori (policija, predstavnici stranaka, mediji, novinari sa lica mesta, strane agencije) koji su se izjašnjavali o hapšenju Miloševića.         

Provera izvora

Takvo ukrštanje izvora malo usporava agencijsku informaciju, ali je uvek bolje na račun brzine (koja je u agenciji veoma važna), proveriti izvore i dati verodostojnu vest.

Proveravanje u više izvora je obavezno za svaku vest za koju se saznaje nezvanično, a koja kod novinara izaziva imalo sumnje u verodostojnost.

U zemljama u tranziciji, na žalost, odgovornost prema vesti i njenoj verodostojnosti često je ispod svakog minimuma, jer ne postoji adekvatna zakonska regulativa i prava kontrola. Zato se u pojedinim medijima, posebno tabloidima, plasiraju senzacionalističke vesti, bez ikakvog pozivanja na izvor.

To je posebno karakteristično u vreme predizbornih kampanja (pošto je u tim zemljama uglavnom celokupno društvo politizovano), kada se o pojedinim strankama ili političarima na naslovnim stranama lansiraju vesti za koje se ubrzo uspostavi da nisu tačne.

"Čeda pobegao iz zemlje", glasila je vest u jednom tabloidu o Čedomiru Jovanoviću, ranijem potpredsedniku srpske vlade i potpredsedniku Demokratske stranke.

Vest je plasirana u vreme kada je Jovanović izgubio obe funkcije i emitovana je bez ikakvog izvora. Potonje pojavljivanje Jovanovića u javnosti taj list uopšte nije nateralo da se izvini ili da promeni ponašanje.

Takvo ponašanje nema nikakve veze sa novinarstvom, a demanti sopstvene vesti je za svaku ozbiljnu novinsku kuću jedna od najtežih odluka.

Zato - pažljivo i obazrivo sa izvorima, ali nikako bez njih.