Skup, koji je organizovala Novosadska novinarska škola (NNŠ), je održan u okviru istoimenog trogodišnjeg projekta koji sprovode članice Mreže za profesionalizaciju medija (SEENPM) u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji.

 

Konferencija je imala za cilj da utvrdi trenutno stanje medijske i informacijske pismenosti u regiji Zapadnog Balkana, analizirajući tekuće inicijative, aktivnosti i strategije u ovoj oblasti, kao i da omogući razmjenu iskustava među akterima iz različitih sektora i zemalja.

 

Skup je otvoren prezentacijom preliminarnih rezultata istraživanja u okviru projekta koje je analiziralo politiku i praksu u oblasti medijske i informacijske pismenosti u svakoj od zemalja.  

  

 

Koordinatorka istraživanja, Brankica Petković (Mirovni institut, Ljubljana), najavila je skoro objavljivanje nacionalnih studija i regionalnog pregleda nalaza. 

 

Predstavljajući regionalni pregled istraživanja, Petković je naglasila da su organizacije civilnog društva bile pioniri u promociji medijske pismenosti. Međutim, problem je što je njihov rad zavisan od kratkoročnih projekata i donatorske podrške. Rijedak je angažman medijske industrije i novinara u promociji medijske pismenosti, mada je njihovo iskustvo ključno za osnaživanje pozicije građana. Javni servisi čine malo ili ništa na tom polju, pa bi njih, kao i regulatore, trebalo zakonski obavezati da promovišu medijsku pismenost i sarađuju sa građanima, jedan je od zaključaka regionalnog pregleda. Takođe, zaključak je i da je hitno potrebna saradnja institucija vlasti odgovornih za medije i obrazovanje jer su njihove inicijative do sada bile sporadične i neizvjesnog ishoda. Od iznimne važnosti je hitno integrisanje medijske pismenosti u formalno obrazovanje jer se jedino tada može očekivati masovno širenje ovih znanja.

 

 

Druga sesija konferencije bila je posvećena odnosu politike i prakse u oblasti medijske i informacijske pismenosti, posebno pitanju da li politike vlada u regiji dovoljno brzo i adekvatno prate aktivnosti organizacija civilnog društva, koje su često u vodećoj ulozi kad se radi o zagovaranju medijske i informacione pismenosti i promociji vještina i znanja potrebnih građanima. 

 

Profesorka  književnosti iz Crne Gore Božena Jelušić predstavila je izuzetno pozitivne efekte metoda koji kombinuje književnost i medijsku pismenost kao novi sistem učenja koji je uveden u gimnazije 2008. godine kao izborni predmet na osnovu njene inicijative. Međutim, sve je manji interes učenika za ovaj predmet zato što ga škole ne nude na odgovarajući način.  

 

 

O rastućoj ulozi biblioteka kao centara za edukaciju u oblasti medijske pismenosti govorila je Gordana Ljubanović iz Javne biblioteke u Budvi. Proizveden je prijedlog za strategije širenja medijske pismenosti kroz mrežu biblioteka, ali nije prošao institucionalnu proceduru, što značajno obeshrabruje sprovodioce ove inicijatave za dalje aktivnosti. 

 

U Republici Srpskoj postoji interresorna kampanja za jačanje medijske pismenosti kod djece u koju je uključen i javni servis ovog entiteta. Planirana je praktična nastava sa učenicima i nastavnicima, kao i praksa u partnerstvu sa medijima. Cilj je usvajanje politike o medijskoj pismenosti i odgovarajućeg zakonskog okvira.

 

U Makedoniji postoji program za promociju medijske pismenosti na državnom nivou, kao i mreža za medijsku pismenost koja okuplja institucije, nevladine organizacije i druge aktere. Emilija Petreska-Kamenjarova iz Agencije za audio i audiovizuelne medijske servise predstavila je web sajt Medijumskapismenost.mk koji informiše o aktivnostima u vezi sa medijskom pismenošću u Makedoniji, a služi i kao i resursno-edukativni onlajn centar. 

 

 

Tokom tri paralelne sesije predstavnici medija, obrazovnog i civilnog sektora predstavili su inicijative iz oblasti medijske i informacijske pismenosti u svojim zemljama. 

 

Share fondacija u Srbiji proizvela je dokumentarni serijal „U mreži“ koji kroz 10 epizoda obrađuje 10 tema u vezi sa korišćenjem interneta i socijalnih mreža (npr. sloboda izražavanja, privatnost, virtualna realnost itd), a u emisijama govore stručnjaci iz cijele Evrope. Epizode se nalaze na sajtu Namrezi.rs, kao i na YouTubeu. Na sajtu su i duži intervjui sa svim sagovornicima iz serije kao dodatni edukativni materijal. Trebalo je da javni medijski servis emituje ovaj serijal u obrazovnom programu, ali je odustao od toga, pa se serijal širi drugim kanalima. 

 

 

Novosadska novinarska škola već 10 godina bavi se medijskom pismenošću, sa fokusom na obrazovanje prosvjetnih radnika iz osnovnih i srednjih škola, što je jedini takav akreditovan program u Srbiji. Takođe, Škola sprovodi od prošle godine i projekat “Digitalni pogon” čije se aktivnosti realizuju u 10 osnovnih i 10 srednjih škola u Srbiji, a fokus je na tome da nastavnici i učenici zajedno proizvode medijske materijale promovišući kritički odnos i inovativnost. 

 

Ervin Goci sa Univerziteta u Tirani predstavio je pilot TV program “Algoritam” o pitanjima medijske pismenosti koji se jednom sedmično prikazuje na nacionalnoj televiziji. 

 

Elvira Ceković iz Agencije za elektronske komunikacije Crne Gore predstavila je istraživanje sprovedeno u saradnji sa agencijom Ipsos o digitalnim navikama djece. Djeca provode veoma puno vremena pred nekim od ekrana, pri čemu mnogi roditelji u tome ne vide ništa loše. 

 

Vebsajt Analiziraj.ba analizira medijski sadržaj s fokusom na nedostatke podijeljene u 11 kategorija, uključujući pristrastnost, senzacionalizam, širenje nacionalizma, pristup marginalizovanim grupama. Služi kao praktični alat za medijsku pismenost u BiH. 

 

Merxhan Daci iz Albanije predstavio je Faktoje.al, medij koji proverava izjave i obećanja političara i prati njihovo ispunjavanje, a pomaže publici i da razluči lažne od pravih vijesti. 

 

 

U Makedoniji postoji niz inicijativa civilnog društva u vezi sa medijskom pismenošću, ali im nedostaje institucionalna podrška, rekla je Aleksandra Temenugova iz Instituta za komunikacijske studije. Osvrnula se i na istraživanje koje se trenutno sprovodi u osnovnim školama o tome kako obrazovni sistem medijski opismenjuje djecu navodeći svoje predviđanje ishoda istraživanja: sistem nedovoljno priprema djecu da budu medijski pismena, koristi zastario kurikulum koji ne korespondira sa njihovom aktuelnom medijskom stvarnošću. 

 

 

Skup je završio diskusijom s grupom vodećih novinara na temu odnosa medija i inicijativa za poboljšanje medijske i informacijske pismenosti. Da li će medijski pismeni građani nagraditi kvalitetno, etično i odgovorno novinarstvo? Da li bi angažovanija publika pomogla da se smanje politički i ekonomski pritisci na medije?

 

 

Panelisti su se složili da novinari najbolje doprinose medijskoj pismenosti poštovanjem etičkih kodeksa i najviših profesionalnih standarda. 

 

Ljubica Gojgić, novinarka RTV Vojvodina, naglasila je da mediji rade istraživanja publike i bave se publikom ne da bi podigli nivo medijske pismenosti, već da bi se sadržaji upodobili prema željama publike, a ne prema vrijednostima koje treba promovisati, budući da je medijska realnost da se sadržaj prodaje. 

 

Projekat “Mediji za građane—građani za medije” se nastavlja do januara 2021. nizom nacionalnih i regionalnih aktivnosti u zemljama Zapadnog Balkana, uključujući zagovaračke, produkcijske i izdavačke aktivnosti, programe obuke i razmjene znanja i iskustava, te program malih grantova za inicijative iz oblasti medijske i informacijske pismenosti. 

 

Projekat sprovodi grupa od šest članica Mreže za profesionalizaciju medija (SEENPM), a predvodi ga Mediacentar Sarajevo. 

 

Saznajte više o projektu i pratite aktivnosti na ovim kanalima: 

 

www.cimusee.org 

https://www.facebook.com/CIMUSEE/

@CIMU_SEE

 

www.seenpm.org

https://www.facebook.com/seenpm.org/

@SEENPM_org