Mnogi su se uplašili, zabrinuli i zvali redakcije da pitaju o čemu je reč. Jedna gospođa je slučaj prijavila i policiji, a dežurni joj je obećao da će ispitati pretnje. 

 

Bio je to početni korak Kampanje protiv nasilja nad novinarima Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji i Kancelarije za slobodu medija OEBS-a. Preteće pismo koje je ubačeno tog dana u novine, sklopljeno je od pravih pretnji sa kojima su se suočavali novinari. 

 

Predsednik Komisije, Veran Matić, najavio je i da se kao deo ovog projekta pravi Hronika pretnji, kao međunarodni projekat u okviru kojeg će se prikupiti pretnje koje su dobijali novinari. Ta hronika će se predati generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, odakle je krenula inicijativa protiv nekažnjivosti nasilja nad novinarima. 

 

Povodom ove kampanje koju je pro bono osmislila agencija Saatchi & Saatchi, Komisija pokreće i sajt www.istina.co.rs na kojem će se nalaziti podaci o ubijenim novinarima i medijskim radnicima koji se nalaze i u mandatu rada Komisije. 

“Otvoren je poziv svim redakcijama i novinarima da se pridruže u ovoj kampanji i dostave podatke o pretnjama i aktima nasilja prema redakciji i novinarima kako bismo sastavili kompletnu Belu knjigu o pretnjama i nasilju nad novinarima u 2013. godini”, izjavio je Matić.

 

 

Dan nakon objavljivanja lažnog pretećeg pisma, glavna i odgovorna urednica „Politike” Ljiljana Smajlović izjavila je da javnost mora da pruži podršku novinarima ako ne želi novinarsku autocenzuru. Ona je objasnila da je učestvovala u akciji OEBS-a i Komisije za istraživanje ubistava novinara zbog toga što su novinari u Srbiji svakodnevno meta pretnji, napada i zastrašivanja: “Građani se varaju ako misle da se to njih ne tiče, da je to posao policije i novinarskih udruženja. Nama ne prete zbog nas, već zbog vas: ne ućutkuju oni nas, nego žele da zaplaše vas, naše čitaoce. Žao mi je čitalaca koji su se uplašili zbog anonimnih pretnji u beloj koverti koju su juče našli u ‘Politici’, ali ih molim da se solidarišu sa novinarima”, izjavila je Ljilja Smajlović.

 

Komisija za istraživanje ubistava novinara koja je pokrenula sa OEBS-om ovu kampanju, oformljena je početkom 2013. U njoj su uključeni eksperti i specijalizovane institucije za istraživanje ubistava novinara, na čelu sa Veranom Matićem iz B92.  U njoj su na početku bili i Ljiljana Smajlović predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS), Vukašin Obradović predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ljudi iz MUP-a (direktor policije i načelnik Uprave kriminalističke policije), predstavnik BIA i novinari bliski ubijenim kolegama iz Beograda i Jagodine. Otvorena je i mogućnost angažovanja stranih stručnjaka za naknadne analize i veštačenja. U mandat Komisiji stavljeni su slučajevi ubijenih novinara: Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića iz Jagodine. Naknadno je mandat Komisije proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika Radio-televizije Srbije u bombardovanju 1999. godine.

 

Krajem 2013. godine počele su iz Komisije da stižu vesti o otkrivanju mogućeg  motiva za ubistvo Milana Pantića, dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine, slučaja o kome se najmanje govorilo i znalo od trenutka kad je novinar ubijen 2001. godine. Saznali smo i da je istraga oživljena i da se ispituju mnogi, da se za motivom zločina traga preko tema poslednjih tekstova o privatizacionim aferama kojima se bavio Pantić pred ubistvo. Među poslednjim vestima bilo je i da su poligraf u ovoj istrazi odbila dvojica nekadašnjih visokih funkcionera u Đinđićevoj Vladi, koji su u međuvremenu bili pod istragom u vezi sa privatizacijom  Cementare Popovac o kojoj je Pantić pisao. Naglašeno je, međutim, da istraga ne uzima rezultate poligrafa kao apriorni dokaz.  

 

 

Poslednjih dana 2013. godine Aleksandar Vučić, trenutno najmoćniji i najpopularniji političar na vlasti u Srbiji, u dva nastupa je govorio o problemu „slučaja Ćuruvija“ izjavivši  da će podneti ostavku ako ne bude razrešen ovaj slučaj. Prvi potpredsednik Vlade je rekao da je za njega ubistvo Ćuruvije najvažniji slučaj, obećao da će ubicama novinara biti prvostepeno presuđeno i izrazio zahvalnost Komisiji za istraživanje ubistava novinara koja je mnogo pomogla i otkrila „nove vidike“. U emisiji na TV Pink je rekao da su akteri Ćuruvijene likvidacije još živi. Istakao je da govori kao pravnik i podvukao da će se uskoro „pokazati i dokazati“ da je „Ćuruviju likvidirala država, vlast koja je ubijala neistomišljenike i protivnike“. “To je strašan problem za našu zemlju", rekao je Vučić i dodao da je jasno da je reč o vlasti, čiji je deo i sam bio, ali je naglasio da nije u tome učestvovao, niti je bilo šta o tome znao.  Prema njegovim rečima, bio je potreban veliki pritisak na nadležne organe da bi se došlo do činjenica. 

Vučić je bio ministar inofrmisanja 1999. godine, kada je tokom  bombardovanja sa sedamnaest metaka ubijen novinar Slavko Ćuruvija u ulazu zgrade u kojoj je stanovao. Tada je bio na snazi drakonski Zakon o informisanju po kojem su mnogi novinari bili procesuirani po hitnom postupku za dva dana, mnoge novine platile su ogromne kazne, a neke redakcije, među kojima je i Ćuruvijin „Dnevni Telegraf“ i nedeljnik „Evropljanin“, bile su zatvorene. Nakon pada Miloševića, gotovo da nije bilo godine u kojoj tužioci i političari u novim vladama nisu obećavali da će slučajevi ubistava novinara biti rešeni i da im je to prioritet. 

 

 

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, napustio je u aprilu 2013. Komisiju za istraživanje ubistava novinara sa obrazloženjem da nije saglasan sa stavom da Komisija predloži Tužilaštvu da pokrene proces u kojem bi bila „ponuđena zaštita licima koja su direktno učestvovala u organizovanju ubistva Slavka Ćuruvije”. „Nije uobičajeno, a i izlazi iz mandata Komisije da predlaže pravosudnim organima ko će dobiti status zaštićenog svedoka“, izjavio je Obradović, naglasivši da će bez obzira na njegovu odluku NUNS ostati otvoren za saradnju sa Komisijom u nastojanjima da se reše ova ubistva. 

 

 

 

Na kraju 2013. godine je, predsednik NUNS-a, ocenjujući stanje bezbednosti novinara u Srbiji za Media.ba rekao da je Komisija za istrage ubistava novinara, svakako, doprinela da se podigne opšta društvena svest o bezbednosti novinara u Srbiji: “Nisam siguran kakvi će rezultati ostati iza Komisije, ali sasvim je sigurno, ako ništa drugo, da medijska pažnja koja prati rad Komisije doprinosi povećanju nivoa bezbednosti novinara. Pred Komisijom je, doduše, ozbiljan izazov. Lovorike, ukoliko se dođe do pomaka u ovim istragama, vrlo brzo, u suprotnom, mogu biti zamenjene tumačenjima da, eto, ni na ovaj način, kada je angažovan ceo državni aparat, ne mogu da se otkriju ubice novinara. Zato se iskreno nadam da će Komisija uspeti u svojim nastojanjima i pomoći policiji, tužilaštvima i sudovima u nastojanjima da se otkriju ubice i nalogodavci likvidacije Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović“, rekao je Obradović za Media.ba.