Pero Jovović, novinar portal Nova.rs često je meta online nasilja, skoro svakodnevno dobija prijetnje i uvrede, a posebno prilikom izvještavanja o pitanjima osjetljivim za publiku u Srbiji kao što je Prajd ili pitanje Kosova.

Jovović posljednih dana dobija hiljade uvredljivih poruka nakon što je postao vijest u tablodima jer je prilikom posjete Kosovu u opisu fotografije na društvenim mrežama objavio i zastavu Kosova.

“Režimski mediji u Srbiji su skrinšotovali i objavili moju privatnu objavu, te su je iskoristili za obračun sa mnom i sa kompanijom za koju radim, još jednom grubo kršeći ljudska prava i Ustav koji garantuje slobodu mišljenja, govora i izražavanja”, započinje Jovović razgovor za Mediacentar Sarajevo.

Nakon što su tabloidi objavili njegovu fotografiju uz etiketu da je on “Đilasov novinar” u periodu od četiri dana dobio je više od 2.000 prijetećih i uvredljivih komentara i poruka. Poruke je dobio uglavnom preko Instagrama, ali i preko Twittera.

“Ljudi su sebi dali za pravo da mi šalju privatne poruke u kojima su pretili mojim ubistvom, ali su i javno ostavljali komentare ispod mojih fotografija, navodeći da će mi prerezati grkljan, izbosti me nožem, da će me pronaći na ulici i da neću imati mira u Beogradu. Možda najbizarnije od svega jeste moja montirana fotografija na kojoj mi je prerezan grkljan i na kojoj mi je nož zaboden u glavu, a ispod koje piše – danas učimo kako se pravilno kolju svinje”, opisuje Jovović sadržaje prijetećih poruka.

Sporni medijski sadržaj o Jovovićevoj objavi s jednog tabloida prenijelo je i nekoliko drugih medija bez novinarske ili uredničke intervencije. Ništa od toga nije slučajno, vjeruje Jovović.

“Ovo nije prvi put da se to dešava i verujem da je to direktiva srpskih vlasti. Na ovaj način pokušavaju da zastraše ne samo novinare, nego sve ljude koji iskaču iz njihovog kalupa i slobodno misle i govore.” 

United Media, kompanija za koju radi, ali i Nezavisno društvo novinara Vojvodine su prijavili prijetnje upućene Jovoviću. Prije tri dana je dao izjavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, sektor za visokotehnološki kriminal.

“Takođe planiram da podnesem i prijave protiv Informera, Objektiva, Republike, ali i nekog opskurnog portala ‘Vidovdanske’ koji je objavio moju prepisku sa Naimom Leom Beširijem, direktorom Instituta za evropske poslove, te je pod pretpostavkom njegove nacionalnosti napisao da obojica aludiramo na vađenje srpskih organa na Kosovu. Mislim da bizarnije i zlobnije od toga ne može i novinarka koja je pisala taj tekst treba da odgovara pred zakonom”, dodaje Jovović.  

Novinari u Srbiji se međusobno brane, ali i napadaju, smatra naš sagovornik vjerujući da su nevladin sektor i nekoliko medija prvi na frontu borbe za demokratiju i slobodu govora.

“Tabloidi su ovih dana razvlačili mene, a ektremisti i botovi Srpske napredne stranke su slušali komande”, tvrdi Jovović i dodaje: “Sutra će to biti neko drugi jer se nekome neće svideti način na koji je prošetao gradom, šta je obukao, koga je poljubio na ulici ili koju je pesmu slušao u autu”.

Stručnjaci upozoravaju da je kratak put od online nasilja do nasilja u stvarnom životu, a Jovović se nada da do toga neće doći, ali svejedno se ne osjeća prijatno. Online nasilje, čak i ako ostaje samo online, ostavlja posljedice, a jedna od njih je i uznemirenje porodice napadnute osobe. To je slučaj i sa porodicom ovog novinara.

“Trudim se da ne upadam u paranoju, jer verujem da je to njihov cilj. Ne želim da pauziram život samo zato što pojedinci skloni fašističkoj ideologiji u našem društvu smatraju da je u redu ubiti nekoga ko drugačije misli. Protiv takvih se treba boriti, uvek i stalno”, poručuje 24-godišnji novinar.

Na pitanje da li se nakon napada suočava sa samocenzurom, kaže da ne.

“Mislim da je čak suprotno – tera me da budem još glasniji u izražavanju stavova koje smatram ispravnim. Kada je reč o konkretnom slučaju, poslednjem zbog kojeg trpim napade, ne mislim da sam uradio bilo šta loše. U Prištini sam proveo četiri dana, nigde nije bilo ni traga od srpske zastave, ali ni od srpskog stanovništva. Međutim, ja sam sve vreme pričao na srpskom, normalno se kretao i uživao u prelepom vajbu grada. Niko me nije dirao. Mladim ljudima poput mene je dosta tenzija, rata i nemira. Ne želimo da nas političari i njihovi poslušnici truju mračnom ideologijom devedesetih. Želimo da se družimo, da putujemo i da se međusobno poštujemo i podržavamo.” 

Kaže kako ga stotine poruka koje dobije dnevno ne uspijevaju omesti u obavljanju svakodnevnih novinarksih zadataka, ali utiču na njegov privatni život.

“Sasvim je jasno da kada tabloidi pišu o vama, a to čita na desetine hiljada ultradesničara, nacionalista, homobofa i ekstremista koji nakon toga odlučuju da vas pronađu na mrežama i da vam se obrate, ne možete a da se ne uznemirite. Mislim da je to prirodno.” 

Mediji nisu slobodni

Kao jedan iz generacije mladih novinara u Srbiji smatra da mediji u zemlji u kojoj živi nisu slobodni. Neke medije vlasti direktno cenzurišu i kontrolišu, ocjenjuje Jovović, a druge pokušavaju da kontrolišu napadima i prijetnjama poput onih koje on prolazi, ili neodgovaranjem na pitanja.

Smatra kako ima sreću da radim u mediju gdje osjeća kako njegovi urednici shvataju važnost slobode izražavanja i dodaje kako mu se nije dogodilo da je neka ličnost, tema ili tekst bio cenzurisan ili zabranjen. Jovović je na novinarski zadatak na Kosovo otišao nakon tenzija zbog policijske akcije početkom mjeseca, a smatra da baš u takvim situacijama mediji moraju pokazati visok stepen profesionalnog izvještavanja, što nije slučaj sa tabloidima na čijoj meti se često nalazi.

“Ratnohuškačka retorika nije strana tabloidima. Nemojmo zaboraviti da se u Srbiji na vlasti poslednjih trideset godina smenjuju isti ljudi, a neki od njih bili su i deo Miloševićeve Vlade devedesetih godina – oni danas kontrolišu veliku većinu mainstream medija.”

Život s napadima

Ovaj mladi novinar javno je progovorio o svojoj seksualnoj orijentaciji i podršci Prajdu što su takođe razlozi zbog kojih je i ranije dobijao prijetnje i uvrede. Smatra da su, budući da živimo u konzervativnom okruženju, takvi stavovi nepopularni, ali mu pomaže samospoznaja da njegovi javni istupi mogu osnažiti mlade ljude.

“Ukoliko je neki klinac u unutrašnjosti Srbije, ili bilo gde u regionu pročitao neki moj tekst zbog kojeg se osetio bolje u vezi sebe i svoje seksualne orijentacije, moj posao onda ima smisla. Važno je da ljudi koji su na bilo koji način drugačiji od ostatka znaju da nisu greška prirode i da je sa njima apsolutno sve u redu. Kada dobijem poruke u inboksu u kojima mi se neko obrati i kaže – hej, mogao sam da se povežem sa onim što si rekao, osećam se dobro u vezi sebe – to je značajnije od bilo koje pretnje i uvrede. To znači da ste svojim rečima nekoga dotakli i inspirisali. Onda sve ima mnogo više smisla.”

Zbog pisanja o glumcu Branislavu Lečiću, dobio je i dvije tužbe, ali ga to nije obeshrabrilo.

“Lečić, ali i svi drugi nasilnici treba da znaju da je vreme u kojem su mogli da rade šta im se prohte davno prošlo. Njih se više niko ne boji. Na nama kao pojedincima jeste da stigmu sramote prebacimo sa žrtve koja je pretrpela nasilje na nasilnike. Jedino tako ćemo moći da iskorenimo otrovnu kulturu zlostavljanja koja vlada u ženomrzačkim društvima poput našeg.”

Napade i prijetnje upućene Jovoviću osudila je United Media, ali i novinarska udruženja poput NDNV-a, NUNS-a i UNS-a, Civil Rights Defenders, te Media Freedom Rapid Response.

___