Fokus je na izgradnji razumevanja o tome da su u podacima važne priče. Da vam u velikom broju slučajeva razumevanje brojeva i izveštavanje zasnovano na njima daje jake argumente. Međutim, primetio sam da je to novi svet za mnoge novinare. Nikada nisu istraživali koristeći statistiku, imaju problema sa alatima kao što je Excel, nisu dovoljno edukovani kako da prave vizualizacije podataka efikasno i ispravno. I na koncu: još uvek ne vide da pouzdano novinarstvo koje se zasniva na podacima može da bude budućnost – za novinare/reportere, kao i za medijske organizacije. 

 

 

Kada ušetate u šumu po prvi put, sve je zbunjujuće. Kada biste njome prošetali svaki dan, bilo bi lako uočiti razlike. To je dobra ilustracija onoga što je danas novinarstvo zasnovano na podacima: novi svet, koji je pomalo iznenađujući. U osnovi, praksa se da naučiti – kada jednom pokažete ljudima kako se to radi, oni shvate. Ja verujem da treba da budemo strpljivi. U najboljem slučaju možemo da stvorimo proces gde će – uz pomoć iskustva i uspeha – novinarstvo zasnovano na podacima postati prihvaćen proces u redakcijama. 

 

Usput, alati su međusobno zamenljivi na više načina. Ali ako nemate plan, svaki alat može da bude štetan koliko može biti i rešenje za neki problem. Odlično savladajte Excel, naučite pravile ispravne vizualizacije podataka i izbegavajte greške pogrešnih korelacija (ako ovo, onda ono – tu morate zaista da postoji veza). Imajte na umu da sami alati ne pomažu značajno da se dođe do odličnih uvida uz pomoć podataka. Morate imate radoznao um. Postavljati pitanja. Postavljajte pitanja na koja drugi žele odgovor. A onda počnite da kopate po tom problemu, uglavnom baveći se dostupnim podacima, a ne samo tako što ćete pitati par ljudi, kao što se radilo ranije. 

 

Dakle, mislim da je dobar data novinar kao dobar fotograf – važnije od aparata je „oko“ za dobar kadar, pravi trenutak i , naravno, određeni nivo vladanja tehnikalijama. Ostalo dođe radom – velikim radom. 

 

 

Navešću zanimljivu činjenicu iz knjige Natea Silvera: Dobrim delom 90-ih godina CIA je pretpostavljala da je bruto domaći proizvod Sovjetskog Saveza oko polovine onog u SAD-u. Čak ni u to vreme to nije bilo ni tačno ni istinito. Ali je veliki broj političkih poteza zasnovan na tom pogrešnom podatku. Kreditna kriza 2008. u SAD-u je velikim delom bila zasnovana na pogrešnim modelima koje su koristile rejting agencije. Ima još mnogo takvih primera. 

 

Ljudi, kao što ste vi i ja, donose mnoge odluke zasnovane na pretpostavkama o svetu. Nekada slušamo prijatelje ili porodicu. Ali, gledajući u budućnost, jasno je da je moguće pomoći ljudima da donose bolje odluke, pomoći im da ne budu finansijski oštećeni, izbeći veliku konfuziju u velikim debatama. 

 

Data novinarstvo ili novinarstvo zasnovano na podacima (drugi termin mi je draži) je u osnovi dobro pričanje priča. Govorite da se ovo ili ono promenilo i kako to može da utiče na vas. Čitaoci imaju dobar osećaj da prepoznaju koje informacije su samo “punioci”, a šta je vrednija, dublja informacija. Oni to znaju i osećaju. Iz ugla gledanja redakcije radi se o tome da treba “znati više” i biti u mogućnosti da se to i dokaže. Recimo da vaša lokalna vlast gura novi penzioni plan. Da li vaša redakcija zaista može da ga proceni? Novinarstvo zasnovano na podacima, sa moje tačke gledišta, je samo dobro novinarstvo 21. veka. 

 

 

Idealno bi bilo da imamo veći broj novinara-kodera u svakoj redakciji. Ali ne verujem u to da svaki novinar treba da postane haker. Umesto toga, ono što je stvarno važno je osećaj i iskustvo na mnogim poljima i koraci potrebni da se analiziraju podaci: trebaju nam odlični istraživači, ljudi sa sjajnim veštinama vizualizacije podataka, moćni pisci. Ključna veština koju očekujem od novinara je da ona ili on ne odustaju. Sve drugo se da naučiti, čak za nekoliko sedmica ili meseci. 

 

 

Pokušajte da ocenite šta je to što stvarno volite da radite. Ako imate smisla za programiranje, počnite da koristite resurse kao što je CodeAcademy ili, još bolje, udružite se sa ljudima koji to već rade. Pokušajte da napravite prvi projekat koji je zasnovan na podacima i ima “SLAT” (žargon BBC-a za “shit, look at that”). A onda to uradite ponovo. 

 

Ako programiranje nije za vas, naučite dobro sve što možete o pretraživanju podataka, o korišćenju alata kao što je Datawrapper ili drugim alatima za novinarstvo zasnovano na podacima koji ne zahtevaju kodiranje. 

 

Počnite od manjih stvari, radite to često i usredsredite se na šokiranje iznenađujuim činjenicama i vizualizacijama. Ako u tome uspete, niko neće morati da vas obučava. Umesto toga, a mnogo novinara je takvo, sami ćete prokopati svoj put kroz ono što treba naučiti. 

 

 

Većina redakcija ne funkcionišu kako treba. Imaju neispravan model, ali pribegavaju tome da jednostavno izveštavaju brže i površnije. Mnogi mediji, pa i neki brendovi koji to ne bi činili ranije, koriste elemente žute štampe. Citiraću knjigu Stephena Fewa ("Show me the numbers"): Problem su šefovi. Ako bi redakcija objavila tekst sa slovnim greškama, bilo bi posledica. Ako redakcija objavi pogrešne podatke u pogrešnoj vizualizaciji, niko ne obraća pažnju. 

 

Možda zvuči cinično, ali verujem da će se ta kriza pogoršati pre nego što će stvarno doći do promene. 

 

 

Delom sam novinar, delom developer, iako ne i koder. Počinjem svoje projekte od prazne stranice i onda razvijam web sajtove i teme. Tako da u onome što radim moram da uzimam u obzir tehnologiju, korisničko iskustvo i sadržaj – i to je, u suštini, IA (informacijska arhitektura). Mislim da taj termin opisuje ono što radim bolje nego kad bih rekao da sam samo novinar. 

 

 

Datawrapper.de pojednostavljuje proces kreiranja i objavljivanja jednostavnih, ispravnih grafikona. To je početnički alat za novinarstvo zasnovano na podacima. Želimo da motivišemo novinare da rade sa brojevima. Taj alat radi vrlo dobro, prešao je cifru od 2 miliona poseta od embedovanja grafikona širom sveta. Na dnevnoj bazi ili povremeno koriste ga Guardian, Le Monde, Washington Post, Frankfurter Allgemeine Zeitung. Što se mog vremena tiče, radim u dve dnevne smene. Jedna je na „normalnom“ poslu, a druga noću ili vikendima. Ali nema brige, volim to što radim i radim i druge stvari osim posla. A napredak u novinarstvu zasnovanom na podacima (#ddj na Twitteru) je velika motivacija. 

 

Iako mi je novinarstvo zasnovano na podacima u središtu pažnje, radim i na niz drugih, nekako povezanih projekata. Jedan od njih je već u trećoj godini, to je VISION Cloud, istraživački projekat za buduće cloud tehnologije koji finansira EU. Tu su naš glavni zadatak opet podaci i upravljanje sajtom na www.visioncloud.eu. A zaista veliki plan za 2013. je da radim na onome što je potrebno da izgradimo redakcijski desk za podatke – sa Datawrapperom, ali i sa drugim alatima.