Umesto donatora koji su razvijali nezavisnost i slobodu, u Srbiji su se pojavili donatori koji razvijaju pripadnost određenom tajkunskom bloku ili mafijaškoj strukturi, koji umesto da nepristrasno izveštavaju - proizvode laži za naručioca. Rešenja može biti u tome da preostali strani donatori pomažu projekte za koje je jasno da ne mogu doneti komercijalnu dobit medijima, a programi sa tim sadržajima moraju biti permanentno dostupni građanima.

Preuzeto sa: www.mediahelpingmedia.org

Nedavno je jedan dobar poznavalac, istraživač i analitičar medija iz Srbije ubeđujući jednog velikog donatora koji među poslednjima sa svojim fondovima napušta Srbiju, pokušao da mu objasni da ima još puno posla. Argument kojim je uspeo u tom ubeđivanju glasio je:

"Pošto su donatori naglo i brzo napustili Srbiju i ostavili veliki broj nezavisnih medija nastalih za vreme Miloševićevog režima, a pošto ekonomske reforme idu sporo, ekonomija se takođe sporo razvija, nezavisni mediji sve teže žive i tako smo došli u situaciju da su danas u Srbiji najveći donatori medija - tajkuni koji su mutnim radnjama stekli ogromno bogatstvo za vreme Miloševića, i mafija koja se tom prilikom stvarala".

Umesto donatora koji su razvijali nezavisnost i slobodu, pojavili su se donatori koji razvijaju pripadnost određenom tajkunskom bloku ili mafijaškoj strukturi, koji umesto da nepristrasno izveštavaju - proizvode laži za naručioca. Tako se namnožio veliki broj medija koji upravo od takvog načina rada žive. Time se postepeno sve što je stvarano u veoma teškim vremenima Miloševićeve ratne politike i autokratskog vladanja; postepeno urušava i pretvara u svoju suprotnost. Naravno, časni izuzeci postoje i oni su pred stalnim izazovima opstanka i postizanja konkurentnosti na jednom od najkonkurentnijih medijskih tržišta Evrope, koje je uz to i još uvek potpuno neregulisano institucijama i primenom zakona.

I iz ovog srpskog primera može se naučiti ono što najšešće viđamo - donatori prebrzo i bez alternativnog plana, napuštaju čitave medijske scene i ostavljaju ih na milost i nemilost nerazvijenim demokratijama. I naravno najčešće to znači i gašenje nezavisnih profesionalnih inicijativa, potpadanje pod uticaj lokalnih političkih moćnika ili ekonomskih moćnika, najčešće tajkuna; ili pod uticaj većih međunarodnih mreža koje veoma brzo eliminišu iz programa sve ono što ne donosi visoke profite, pa posebno programe edukacije i kontrole demokratskog razvoja društva.

Naravno, bez donatora ne bismo mogli da stvorimo vrlo respektabilnu nezavisnu medijsku scenu kakvu je Srbija imala do rušenja Miloševića u mirnim demonstracijama 2000-te godine. Ta scena stvorena je unutrašnjim snagama i kvalitetom koji je bio dovoljno ubedljiv da privuče donatore.

Nekoliko godina trajalo je stvaranje medijske kičme pokreta otpora u celoj Srbiji. Oko te medijske kičme građeni su pokreti, inicijative, artikulisane progresivne ideje i upravo zahvaljujući tim medijima, i pored velikih zabrana, kreiran je veliki marš na Beograd iz cele Srbije koji je kulminirao mirnim rušenjem Miloševića. Posle toga, ovaj recept preuziman je i u drugim zemljama, ali nigde uloga medija nije bila toliko izražena kao u Srbiji. Posebnu specifičnost i vrednost čini projekat koji smo nazvali „Kamičak“. Pošto je "mozak" te medijske mreže, B92, bio zabranjen za emitovanje, nastavio je da proizvodi i radijski i televizijski program i da ga na alternativne načine dotura do stanica koje su ga širom Srbije reemitovale. No to nije bilo dovoljno: postavili smo jake predajnike oko Srbije kako bi isti taj program bio dostavljen i do građana koji nisu bili pokriveni lokalnim stanicama koje su reemitovale B92. Upotrebili smo tada sve moguće medije: internet, telefonsku mrežu, mobilne telefone, digitalne i analogne satelitske linije (sve su bile ometane od strane vojske, što smo kasnije utvdili u vojnim dokumentima), kratkotalasne predajnike, predajnike koji su ranije služili za hladni rat, itd.

Ključno za uspeh bilo je to što smo nastojali da do poslednjeg trenutka proizvodimo programe u Beogradu, da ne bismo bili optuženi da smo deo nekog projekta strane obaveštajne službe; zatim činjenica da smo odbili da se emitujemo preko već postojećih predajnika stanica koje finansijaju ili pomažu vlade ili parlamenti zapadnih zemalja, odnosno što smo izgradili sopstvenu infrastrukuturu i što smo nastavljali da emitujemo i pored akcija ometanja ili uništenja predajnika (prvi postavljeni predajnici u Bosni i Hercegovini su prvog dana emitovanja dignuti u vazduh granatom); i zbog toga što je naš program posedovao izuzetan kredibilitet, a novinari bili visoko profesionalni i hrabri. Sve ove činjenice pomogle su da se donatori odluče da podrže ovaj, čini mi se, najveći projekat medijske intervencije u Evropi u poslednjih nekoliko desetina godina. On je pomogao da se izgradi rešenost kod građana Srbije da se konačno obračuna sa Miloševićevim zločinačkim režimom, i ono što je izuzetno važno, da to bude na miran način.

Posle promene režima, nezavisni mediji su veoma brzo postali teret novim demokratskim vlastima, naviknutim da ih ti mediji podržavaju (dok su bili opozicija), a sada su osetili i sami ulogu psa čuvara demokratije i našli se često pod kritikom tih medija, a kritika je, vidimo danas, bila itekako opravdana: nedostatak odlučnosti da se raščisti sa Miloševićevim nasleđem, da se stvori diskontinuitet sa prethodnim kulturnim, ekonomskim i društvenim modelom.

Danas se vidi da su nove vlasti uglavnom preuzele te mehanizme, tajkune, biznise, i sl. Nedostatak odlučnosti da se osudi ratna i zločinačka prošlost, da se krivcima sudi, da kroz kažnjavanje odgovornih zemlja prođe kroz oblik katarze i da to bude osnova za reforme u svim oblastima koje bi donele prosvetiteljske inicijative, projekte ozdravljenja društva i stvorile osnovu za prospertitet.

Ta neodlučnost, potpadanje pod uticaje elemenata Miloševićevih centara moći - doveli su do nasilnog prekida procesa reformi koji su postojali do tada - terorističkim činom likvidacije reformskog premijera Zorana Đinđića. Taj čin usporio je sve ostale procese i Srbija i danas živi pod bremenom Miloševićevog nasleđa; neisporučivanja glavnih optuženih za ratne zločine, Ratka Mladića za koga se veruje da je u Srbiji, a posredno i Radovana Karadžića koji se krije negde u Bosni. Srbija još uvek nema granice: upravo počinju pregovori oko statusa pokrajine Kosovo koja je od bombardovanja Srbije 1999. godine pod kontrolom međunarodne zajednice, još se ne zna da li će Srbija ostati u zajednici sa Crnom Gorom, itd.

Dakle, i dalje postoji snažna potreba za postojanjem nezavisnih medija u izraženijoj formi nego inače: jer upravo nezavisni mediji donose informacije i analize koji su nepristrasni u odnosu na sve zainteresovane strane, centre moći; sprečavaju da dolazi do manipulacija koje se često tragično završavaju, itd. Ali danas je sve manje onih koji su svesni ovakve uloge nezavisnih medija i koji nastoje da očuvaju te medije. Rešenja vidim u pomaganju projekata za koje je jasno da ne mogu doneti komercijalnu dobit medijima, a programi sa tim sadržajima moraju biti permanentno dostupni građanima. Takođe, u osposobljavanju medija da postanu konkurentni, ali i da zadrže te segmente koje bi takođe trebalo proizvoditi na maksimalno profesionalan način.

U slučaju B92, imali smo sreće da nam u tome pomogne EAR - Evropska agencija za rekonstrukciju, a u slučaju stvaranja profesionalne medijske strukture, jasne vlasničke strukture i ustanovljavanja modernog načina kompanijskog funkcionisanja, nenadoknadiva je bila pomoć MDLF-a (Media Development Loan Fund-a) kroz proces koji traje već četiri godine. Ovaj proces nam je pomogao da kao radio ostanemo lideri u Srbiji, da kao najmlađa televizija veoma brzo postanemo četvrta televizija po gledanosti, i da kao web sajt postanemo najposećeniji sajt u regionu jugoistočne Evrope. U isto vreme, da očuvamo kredibilitet po kojem smo postali poznati mnogo šire, van granica naše zemlje (kako god te granice izgledale).

Pored velikih izazova u našem dnevnom radu, znajući koliko je nama značila pomoć u iskustvima drugih koje su nesebično delili sa nama, i mi smo veoma raspoloženi da pomognemo svakom mediju i organizaciji koja radi na osvajanju medijskih sloboda, zaštiti medijskih sloboda i svima koji žele da poboljšaju svet u kojem živimo.