Maskirane osobe teško su oštetile automobil u vlasništvu sina Dinka Gruhonjića

foto: Autonomija

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) najoštrije je osudilo razbijanje automobila Davida Gruhonjića, sina kolege Dinka Gruhonjića, profesora Univerziteta u Novom Sadu i programskog direktora NDNV-a.

Prema rečima svedoka, na koje se poziva Autonomija, automobil su na parkingu u novosadskom naselju Liman razbijali trojica mlađih muškaraca koji su na glavi imali „fantomke“. Razbežali su se nakon što je jedan od svedoka počeo da im prilazi.

Svedoci su Beti ispričali da je verovatno reč o mladim ljudima, koji su se ustremili direktno na taj automobil i odavali utisak da od ranije znaju koji im je automobil meta.

Potpuno je uništena šoferšajba, kao i vozački i suvozački prozori, a teško su oštećeni i retrovizori. Delimično je oštećena i limarija automobila, prenela je Autonomija.

David Gruhonjić je zaposlen na Fakultetu prometnih znanosti u Zagrebu, gde je i student druge godine doktorskih studija. Državljanin je Srbije, sa radnom dozvolom u Hrvatskoj. I ranije je povremeno bio na meti kampanja targetiranja od strane režimskih tabloida, koji su ga optuživali da radi za hrvatsku Sigurnosno-obaveštajnu agenciju, podseća Autonomija.

Dinko Gruhonjić je agenciji Beta rekao da izražava sumnju da je vandalizam na automobilu njegovog sina nastavak direktnog fizičkog ugrožavanja bezbednosti njegove porodice.

„Izražavam strah za život moje porodice“, kazao je Dinko Gruhonjić.

Organizovana kampanja progona

Teško oštećenje vozila predstavlja još jednu u nizu bezbednosnih pretnji koje se ne mogu posmatrati odvojeno od višegodišnje organizovane kampanje progona kojoj je Dinko Gruhonjić izložen zbog svog novinarskog, akademskog i javnog angažmana, smatra NDNV.

Prema njihovoj reakciji, napad na porodicu Dinka Gruhonjića „više je nego jasna poruka da oni nisu bezbedni u Srbiji, za šta direktnu odgovornost snose institucije i vladajući režim“. NDNV je, kako je istaknuto, zbog toga prinuđen da organizuje samoodbranu i potraži zaštitu od međunarodnih aktera.

Dinko Gruhonjić je godinama jedna od najčešćih meta medijskih hajki, govora mržnje, pretnji i javnog targetiranja u Srbiji, navodi Društvo. Protiv njega su vođene orkestrirane kampanje u pojedinim tabloidima i provladinim medijima, gde je sistematski označavan kao „izdajnik“, „neprijatelj države“ i meta različitih diskvalifikacija i dehumanizujućih napada. Takva kampanja intenzivirana je tokom 2024. godine, kada su protiv njega organizovani protesti ekstremno desničarskih grupa, kada su društvenim mrežama kružili pozivi na linč i kada su se pretnje smrću i nasiljem umnožile do nivoa koji je izazvao zabrinutost domaće i međunarodne javnosti.

„Uprkos brojnim upozorenjima novinarskih i organizacija za ljudska prava, kao i reakcijama međunarodnih institucija, atmosfera nekažnjivosti je nastavljena. Umesto zaštite, svedočili smo daljem političkom i medijskom targetiranju, čime je stvoren ambijent u kojem pojedinci mogu da pomisle da imaju pravo da pretnje i mržnju pretvore u konkretne napade“, ističe NDNV.

„Veoma je opasno to što se pritisci sve više usmeravaju i na članove njegove porodice. Napad na automobil njegovog sina predstavlja čin zastrašivanja koji šalje poruku da niko iz porodice nije pošteđen posledica kampanje mržnje koja se godinama vodi protiv Dinka Gruhonjića. Opravdano se plašimo da je sledeća na redu fizička likvidacija“, upozorava NDNV.

Ističu i kako je „jasno da odgovornost za ovakvu atmosferu ne snose samo neposredni izvršioci“, nego i „svi politički akteri koji godinama proizvode i šire mržnju prema novinarima, profesorima, aktivistima i drugim kritičkim glasovima, crtajući mete na njihovim leđima i predstavljajući ih kao legitimne ciljeve javnog progona“.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine izražava punu solidarnost sa Dinkom i Davidom Gruhonjićem i poručuje da „nasilje, zastrašivanje i progon neće ućutkati one koji se zalažu za profesionalno novinarstvo, ljudska prava i demokratske vrednosti“.

Građanska Vojvodina: Praksa koja vodi daljoj eskalaciji političkog nasilja

Oglasila se i koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina, upozoravajući domaću i međunarodnu javnost da je uništavanje automobila Davida Gruhonjića „još jedan u nizu organizovanih i sve brutalnijih napada kojima su poslednjih godina konstantno izloženi Dinko Gruhonjić i njegova porodica“.

„Ovaj napad nije vandalizam, već deo sistematske kampanje zastrašivanja, targetiranja, politički proizvedene mržnje i dehumanizacije Gruhonjića, čiji je cilj upravo ugrožavanje njegove fizičke bezbednosti. Život Dinka Gruhonjića i sigurnost njegove porodice su direktno ugroženi“, upozorava Građanska Vojvodina.

U tom kontekstu, pozvali su građane da se solidarišu sa Dinkom Gruhonjićem i njegovom porodicom, ističući da „u zemlji u kojoj su novinari meta niko nije bezbedan“.

„Represija se ne završava na rečima, već prelazi u direktno ugrožavanje privatne imovine, bezbednosti i života svih koji se usude da misle drugačije od vladajućeg režima“, upozorava Građanska Vojvodina.

Koalicija ukazuje i da „ovakva praksa vodi ka daljoj eskalaciji političkog nasilja i uspostavljanju klime straha koja sve više liči na obrasce autoritarne kontrole društva“.

„Kada institucije ne reaguju, a napadi ostaju nekažnjeni, stvara se prostor u kojem nasilje postaje prihvatljiv politički alat. Ovo je ozbiljan signal da se Srbija opasno približava stanju u kojem se kritičko mišljenje kažnjava, a sloboda govora postaje meta fizičkog obračuna. Nastavak ovakvog trenda vodi u otvorenu diktaturu, u kojoj se društveni život zasniva na strahu, a ne na pravu i institucijama“, navodi Građanska Vojvodina. „I to nije 'samo' problem Dinka Gruhonjića, nezavisnih novinara i medija, nego celog društva“.

Građanska Vojvodina poziva domaće i međunarodne institucije, kao i demokratsku javnost, da hitno reaguju i prekinu spiralu nasilja i nekažnjivosti, jer „ćutanje institucija u ovom trenutku više nije neutralnost – ono postaje suučesništvo“. 

Građansku Vojvodinu čine Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za regionalizam, Građanska akcija, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za interkulturnu komunikaciju, Vojvođanski građanski centar i Centar građanskih vrednosti.

Izvori: Autonomija, NDNV, Građanska Vojvodina

___