Prirodna nesklonost novinara matematici čini da mnoge namerne i nenamerne nelogičnosti promaknu medijima neopaženo. Odbojnost prema računskim radnjama ne oslobađa nas odgovornosti prema čitaocima – količinski izražene vesti moraju biti detaljno analizirane. Evo nekoliko opštih principa koji bi morali biti od pomoći.

U opštem poretku stvari, većina novinara rangira brojke negde iza bubašvaba. Istinu govoreći, većina nas bira novinarstvo kao predmet obrazovanja na fakultetu - da bi izbegli matematiku.

Ima nešto u sklonosti da se piše tečno, što stoji u kontradikciji sa potrebom da se stvari odrede količinski. Mi se bavimo rečima, ne brojevima.

A opet, kako Victor Cohn ističe u knjizi “Vesti i brojke”, mi smo, na kraju, ipak primorani da se nosimo sa matematikom. “Mi novinari volimo da mislimo da se bavimo pre svega činjenicama i idejama,” kaže bivši urednik za nauku Washington Posta, “ali mnogo toga o čemu izveštavamo, bazira se na brojevima”.

Svako ko malo razmisli o ovome, moraće da se složi. Budžeti vlada, ekonomska predviđanja, ekološka istraživanja, stope nezaposlenosti, stambena izgradnja - čitav dnevni protok vesti je krcat brojevima.

I to je svakim danom sve više tako. Ekspanzija nauke i kompjuterizacija sistema vlasti znači da prebrojavanje stvari postaje sve fundamentalnije bitno za proces svakodnevnog života. Pogledajte samo kvantitet brojeva koje proizveo popis 1990. u odnosu na bilo koji popis pre njega.

Sa naše tačke gledišta, problem predstavlja što većina nas ne stoji preterano dobro sa brojevima. Naša nesklonost računanju čini da izbegavamo učenje i praksu koji više matematički orijentisanim ljudima daju veliku lakoću u baratanju matematičkim radnjama. A možda jednostavno nismo talentovani. Mnogi novinari imali su 30 do 40 procenata bolje rezultate na usmenom testu za prijem na univerzitet, nego na testu iz matematike.

Ovo nas, međutim, ne oslobađa naše novinarske dužnosti. Brojevi su ključni za javnu politiku i ako ne obavimo valjan posao istražujući ih, odričemo se velikog komada svoje uloge »psa čuvara«.

Osim toga, mnogo naših čitalaca ne stoji ništa bolje sa brojevima od nas. Ta tužna činjenica naglašava našu dužnost da obavimo solidan posao na prosejavanju brojeva koje generiše javna scena, izvlačeći brojke vredne objavljivanja i prezentujući ih na najjasniji, najprostiji mogući način. Poslednje što želimo je da zbunjujemo čitaoce nejasnom statistikom i količinskim odredbama koje ne omogućavaju laka poređenja dva određena broja.

Osim toga, brojevi opterećuju tekst. Filovanje tekstova brojevima gotovo da garantuje nisku čitanost. Isto se dešava i sa tekstovima koji prisiljavaju čitaoce da se sami bave matematikom kako bi shvatili šta smo hteli da kažemo. Malo se čitalaca okreće The Oregonianu u potrazi za dobrim matematičkim problemom u tekstu.

Pre bilo čega drugog, mi hoćemo da nam brojevi budu tačni. Prečesto naši pokušaji da se nosimo sa brojevima, jednostavno nisu dovoljno dobri.

Imajući to u vidu, evo nekoliko opštih principa koji bi trebalo da nam pomognu da bolje obavimo posao koji večina nas najmanje voli da radi.

• Obavi aritmetiku

Rivera je napunio 46 godina 4. jula. Rođeni Njujorčanin, diplomirao je na Bruklinskom pravnom fakultetu i bavio se pravom, zastupajući siromašne, sve do 1960. godine.

Sve je moguće sa Geraldom Riverom, ali ne izgleda verovatno da se bavio pravom sa XX godina. Drugi problem sa ovim pasusom, naravno, je taj da nam autor nije rekao kada je kralj žute štampe počeo da se bavi pravom. Reč “do” sugeriše vremenski raspon. A mi nikada ne bi trebalo da izvestimo samo o jednom kraju tog raspona.

• Vizualizuj brojeve koje opisuješ

John Day pokretni most ima cetralni segment koji rotira za 180 stepeni, kako bi propustio brodove. Je li? Razmislite o tome. To treba da bude prokleto brz brod da prođe taj most.

• Upotrebljavaj uporedive kategorije

Tri četvrtine studenata priznaje upotrebu alkohola svakog meseca u 1990. godini, u poređenju sa četiri petine u 1980.

Brzo: šta je veće – tri četvrtine ili četiri petine? Koliko je veće? Nikada ne bi trebalo da primoravamo čitaoce na ovakvu mentalnu gimnastiku. Tri četvrtine je 75 procenata. Četiri petine je 80 procenata. Jednom kada počnemo da poredimo jabuke i jabuke, poređenja počinju da dobijaju neki smisao.

Ovo, takođe, otkriva da fakultetske navike u piću i nisu tako mnogo varirale između 1980. I 1990. godine. Zapravo, u zavisnosti od veličine uzorka, pojavna razlika ne mora biti i statistička činjenica. Ali, nismo naveli veličinu uzorka ni marginu greške. Tako da – ko zna?

Platićete neke dažbine – oko pet procenata na svakih sto dolara koje uplatite u zajednički deoničarski fond, na primer:

Pa - Bolje preterati nego uopšte ne uspeti. Ali, činjenica je da je izražavanje u procentima način pojednostavljenja poređenja prevođenjem svega u osnovnih stotinu. Ako izrazimo nešto u procentima, nema potrebe deliti to na stotine od prvobitne sume. To je prosto pet procenata svega što uplatite u zejednički deoničarski fond.

Pravilo važi i u obrnutom smeru. Ako izrazite stvari u stotinama, nema potrebe za procentima. To je pet dolara na svakih sto koje uplatite.

• Neka ima značenje

Policija i vatrogasci preusmeravaju saobraćaj oko prepreke na putu, veličine oko hiljadu kubnih metara, otprilike kao kuća.

Ura! Evo pisca koji dovoljno saoseća sa čitaocima da razume da većina njih nema apsolutno nikakvu ideju o tome koliko je hiljadu kubnih metara odronjenog materijala na putu. Jednostavno poređenje sa zapreminom koju svi razumemo, čini veličinu odrona razumljivom

• Upotrebi samo ono što ti je potrebno

Sve u svemu, grupe za očuvanje životne sredine nameravaju da zaustave 421 predloženu prodaju drvne građe iz nacionalnih šumskih dobara, što je 2,5 milijarde jedinica drvne građe. To predstavlja više od polovine od 4,8 milijardi jedinica drvne građe, koliko Šumska služba SAD planira da proda iz trinaest nacionalnih šuma u Oregonu i Vashingtonu ove godine.

Suština ovog pasusa leži u pokušaju da se predstave razmere napada pobornika zaštite životne sredine na seču šuma. Prema tome, šta su ključni brojevi? Ovo je, u određenoj meri, pitanje procene. Ali, razuman je argument da je sve što čitaoci zapravo treba da znaju to da borci za očuvanje životne sredine hoće da spreče više od četiri stotine prodaja, koje ukupno čine više od polovine drvne građe koju je Šumska služba nameravala da proda u Oregonu i Vašingtonu. Dodavanje svih drugih brojeva samo odvlači pažnju od suštine, a da ne saopštava nešto užasno značajno.

• Smanjite gustinu

- Stacey King je postigao 23 poena i ubacio ključnu trojku minut i sekundu do kraja utakmice u sredu uveče, u kojoj je prvoplasirana Oklahoma pobedila Kansas State 86:82, za dvadeset osmu uzastopnu pobedu.

- U Rentonu i Everettu, država Vashington, 27 novih civilnih aviona Boeing Co. izlaze iz gigantskih zgrada svakog meseca, dok kompanija nastoji da postigne spisak narudžbi od 1.528 aviona. U Greshamu, u mnogo skromnijoj zgradi, oko 1.940 radnika Boeing Commercial Airplane Co. proizvodi oko 7.500 različitih delova za te iste avione, svaki namenjen tačno određenoj letilici koja treba da siđe sa proizvodne linije u sledećih 18 meseci.

Greshamski radnici su samo delić mase od 60.000 radnika na proizvodnji komercijalnih civilnih aviona i još manji procenat čitave Boeingove radne snage od 157.000 ljudi, od kojih 101.000 radi u području grade Seattlea. Do sredine 1990-ih, broj radnika u Sijetlu bi trebalo neznatno da poraste, na 102.000.

- Tridesetogodišnjak iz Molale, osuđen je na 20 godina zatvora, minimum 10 godina, zbog smrti šesnaestomesečnog dečaka koji je umro od posledica povreda glave tri dana nakon što je beba bila kod njega na nezi.

- Fond za kaznene ustanove od 6,8 miliona dolara finansiraće šest građevinskih projekata, uključujući tu i 205.000 dolara za projekat zatvora srednjeg nivoa bezbednosti sa 500 kreveta, koji predstavlja prvu fazu izgradnje novog zatvorskog kompleksa koji će moći da primi čak 3.000 zatvorenika.

Ovde je suština u tome da, kada baš morate da upotrebite više od samo par brojeva, raspšite te cifre po tekstu. Održavajte gustinu brojeva na jednom ili dva broja po pasusu.

Primetite, takođe, da su svi osim poslednjeg primera, leadovi. Natrpavanje leada brojevima je kao prikucavanje zaključane kapije na početak priče.

• Pojednostavite

Kalifornija će imati 52 zastupnika u Kongresu, sedam više nego 1980-ih. To je najveća delegacija i, sa 12 procenata, najveći udeo koji je jedna država ikada zauzimala u Kongresu.

Brojevi imaju jednu veliku vrlinu. Oni su gotovo beskonačno prilagodljivi. Mogu biti svedeni, prevedeni i pojednostavljeni na desetine različitih načina. Za najveći broj događaja u vestima, u stvari, treba vam samo jedan jak broj. Sve ostalo može da se izrazi pojmovima ili poređenjem sa tom osnovom. Drugim rečima, izražavate stvari rečima – objašnjavajući da su neke stvari veće ili manje od drugih, ne objašnjavajući neophodno i koliko su veće ili manje.

Priča o kongresnoj delegaciji Kalifornije, na primer, gradi sve oko osnovnog broja 52. Nije naveden broj predstavnika Kalifornije u 1980-im godinama. I nije navela ukupan broj članova Kongresa. Umesto toga, izrazila je sitauciju relativnim pojmovima. Novinar je uradio posao za nas, a mi samo treba da čitamo brojeve koji su značajni.

• Izbegavajte preteranu detaljnost

- Prve cele godine programa, 1984-5, region je potrošio 112,000 dolara. Budžet za ovu godinu je 326,109 dolara – 6,15 dolara za svakog od 52.996 studenata u regionu. To je 0,11 procenata budžeta fonda za region, koji iznosi 310 miliona dolara.

- ”udubljenje” na suncu će biti veće na severoistoku, gde će 54 procenta sunčevog prečnika biti blokirano mesecom u Eugenu, 55 procenata u Portlandu i 56 procenata u Seattleu.

- Budžetski komitet Fairviewa je odobrio probni budžet od 1.730.592 dolara u ponedeljak - , što je za 1,63 procenta više od prošle godine, kada je iznosio 1.702,716 dolara.

Često smo preterano precizni. Da li dolar ili dva – ili 2.000 – zaista čine toliku razliku u milionskom budžetu? Zar ne bi bilo bolje da dajemo okrugle cifre koje čitaoci mogu da razumeju, umesto da ih zatrpavamo lavinom detalja?

Umesto gušenja detaljima u prvom primeru, na primer, mogli smo da kažemo da je regionalni budžet od 325.000 dolara tri puta veći nego što je bio pre pet godina, ali je to još uvek samo nešto preko šest dolara po svakom od gotovo 53.000 studenata u regionu i čini manje od hiljaditog dela ukupnog iznosa regionalnog fonda.

A šta je jedan procenat kada je površina sunca u pitanju? Dovoljno je reći da će, posmatrano sa severoistoka, mesec zakloniti više od polovine sunca.I da je Fairview odobrio budžet od 1,7 miliona dolara u ponedeljak, veći za manje od dva procenta u odnosu na prošlu godinu.

• Budite pošteni

Joe Uris, dugogodišnji aktivista iz Portlanda, učestvovao je na jednom forumu sa tekstom koji je analizirao način na koji je uprava portlandske školske oblasti pokušala da našminka tabele, kako bi poboljšani uspeh crnih učenika na testovima učinila dramatičnijim nego što je zaista bio. To je bio, rekao je Uris, “klasičan primer distorzije kroz upotrebu statističkog modela”.

Uris je bio apsolutno u pravu. Ono što je Oblast učinila, a što smo mi odavno preneli našim čitaocima, bilo je da je napravila grafikon na kojem je linija porasta uspeha išla od 30 do 80 procenata na vertikalnoj osi, umesto od 0 do 100. To je učinilio liniju koja označava porast uspeha tokom vremena strmijom.

Osim toga, grafikon je izmenio vremenske periode označene horizontalnom osom. Smanjio je sedmogodišnji period postepenog napretka rezultata crnih učenika i učinio ga približno jednakim dvogodišnjem periodu minimalnog napretka. Ovo je dodatno podiglo skok već izmenjene linije napretka na grafikonu.

Rezultat svega ovoga? Preneli smo propagandu Školske oblasti, iako smo imali brojeve koji su nam bili potrebni da napravimo tačniji grafikon.Svikli smo na načine na koje političari i birokrate šminkaju svoje reči kako bi se predstavili boljima. Pošto smo budni i oprezni prema politici jezika, obično štitimo čitaoce od najsebičnijih verzija istine.

Ali smo mnogo manje kritični kada dođe do informacija izraženih količinski. Duboko u sebi, znamo mi taj XX. Ali, kada dođe do toga da stvarno i radimo matematiku, često se ne potrudimo dovoljno. Ipak, naša suštinska obaveza je da se sa istim skepticizmom s kojim se bavimo drugim vestima, odnosimo i prema brojevima, posebno zato što toliko vesti u stvari - i jesu brojevi.

Izvor:Notrain-Nogain.org

Original clanka: http://www.notrain-nogain.org

Tekst preuzet uz dozvolu uredništva sajta.

Preveo i obradio: Branko Čečen