Neki ga nazivaju audiobloggingom, neki smatraju da je u pitanju još jedan gerila medij, ali većina se slaže da bi podcasting mogao vrlo lako predstavljati budućnost radija. “Radio ponovo rođen” ili “Nova generacija radija” (www.apple.com), samo su neki od slogana kojima se podcasting danas reklamira.

Izvor: Link, časopis za unapređenje lokalnog elektronskog emitovanja

www.mediart.org 

U pitanju je tehničko-tehnološka inovacija, koja, praktično, omogućava bilo kome da pokrene sopstveni radio program, bez posedovanja skupe tehničke opreme, predajnika, studija. Sam termin podcasting je derivat naziva popularnog uređaja firme Apple namenjenog emitovanju kompresovanih audio fajlova - iPod-a - i izraza 'broadcasting' - (eng. emitovanje putem elektromagnetskih talasa).

Pronalasku podcastinga prethodio je susret nekada popularnog MTV voditelja, Adama Karija (www.curry.com) i blog gurua Dejva Vinera (Dave Winer). Viner je tvorac tzv. RSS - Really Simple Syndication – softvera, originalno namenjenog automatskom apdejtovanju blog poruka, vesti i Internet sadržaja na personalnim računarima. Praktično, to je značilo da korisnik zainteresovan za određeni sadržaj ne mora sam da pretražuje Internet stranice u potrazi za novim podacima u pričama koje ga interesuju, već to za njega obavlja RSS. Naknadno usavršavanje ovog softvera, koje je omogućilo operisanje i audio fajlovima, inspirisalo je Karija da kreira podcasting softver, koji po zadatim kriterijumima može sam pretraživati Internet, prepoznavati i downloadovati sadržaje i pakovati ih direktno u uređaj koji ih reprodukuje.  Drugim rečima, uz malo jeftinog ili čak besplatnog softvera u svoj iPod ili neki drugi MP3 plejer možete učitati radio program, koji vam je dostupan kad god to poželite.

Dodatno, isti softver omogućava automatsko primanje novih programa sa mnoštva kanala na koje ste pretplaćeni, čime ste u svakom trenutku obavešteni o najnovijim događanjima iz bezbroj oblasti - od tehnike, međunarodne politike situacije, kulture, muzike.  Prva Karijeva emisija namenjena novom mediju i, zapravo, prvi podcast ikada, nosio je naziv 'The Daily Source Code'. Slogan kojim je emisija reklamirana - 'Where developers and users party together' ('Mesto gde se stvaraoci i korisnici zabavljaju zajedno'), sasvim precizno je objasnio ideju i cilj autora.

„Podcasting je fenomen koji obećava novi bum u oblasti amaterskog radija” - tako je o novom mediju prošle godine pisao britanski Gardijan (Guardian). Međutim, podcasting je odavno prešao sa početnickog, amaterskog nivoa, na nivo profesionalnih igrača u medijskoj industriji. Tako je, recimo BBC, nakon prošlogodišnjeg probnog perioda, odlučio da do kraja ove godine putem podcasta slušaocima ponudi preko 20 radijskih emisija svojih programa Radio 4, Radio Five Live i Svetskog servisa http://www.bbc.co.uk).

Ni komercijalne radio stanice nisu zaostajale, na šelu sa Virgin radiom (www.virginradio.co.uk), koji je svojim slušaocima ponudio da uvek sa sobom imaju poslednje izdanje popularnog jutarnjeg programa „Pete and Geoff Show”.

Kada je u pitanju naša zemlja, radio B92 je svojim slušaocima ponudio da putem podcasta preuzmu najpopularnije informativne programe ove stanice (http://www.b92.net/info/podcast/), a tokom jeseni će ovaj kanal biti otvoren i za emisije čuvenog serijala „Ritam srca”, koji je po svom konceptu predstavljao jednu od najautentičnijih, a često i najradikalnijih produkcionih formi ovog radija.   

Podcasting već sada utiče na promene u radijskom pejzažu širom sveta, a društveni faktori, koji su doprineli njegovom razvoju i sve široj upotrebi, zapravo su faktori koji utiču na preoblikovanje kompletne medijske sfere na globalnom nivou. U sve užurbanijem društvu mogućnost izbora termina u kojem ćemo preslušavati omiljeni radio program je samo prva prednost podcasta u odnosu na tradicionalni, analogni, pa čak i digitalni radio. Na njegovu fleksibilnost se nadovezuje i programska ponuda sasvim rasterećena komercijalnih sadržaja, koji su najčešći razlog promene stanice ili, čak, gašenja radio aparata. Čak i ako u svoj iPod učitate emisiju sa komercijalnim blokovima, izvesno je da će te reklame biti veoma precizno odabrane i namenjene upravo vama, u skladu sa sadržajem i orijentacijom emisije koju slušate. U slučaju podcastinga fino ciljanje publike, briga o interesovanjima, željama i potrebama korisnika najpotpunije dolaze do izražaja, a advertajzing dobija i novi naziv – podvertajzing (podvertising). Konačno, ako vas reklame uopšte ne interesuje, uvek možete da pritisnete dugme za brzo premotavanje unapred na svom iPodu i da ih preskočite!

Analiza komercijalnog radija, posebno na razvijenim tržištima, pokazuje da se kao posledice konglomerantskog povezivanja, koncentracije vlasništva i finansijske konsolidacije sve češće javljaju homogenizacija programa, zanemarivanje javnih obaveza, centralizacija produkcije, što su sve pojave koje u ekstremnim slučajevima mogu dovesti i do ozbiljnih socijalnih i kulturnih nestabilnosti. S druge strane, podcasting korisnicima pruža mogućnost da „kreiraju sopstveno medijsko okruženje - jedinstveno za svakog slušaoca i nedostupno bilo kome drugom” (Pat Nason, “Is Podcasting the New Radio?”, Washington Times, 7. April 2005.). Drugim rečima, podcasting doprinosi  fragmentaciji publike, trendu koji pred tradicionalne medije stavlja ozbiljan izazov, a koji označava porast broja podgrupa publike, nastao zbog povećanja broja medijskih kanala. Autentičnost sadržaja, žanrovska neograničenost, mogućnost eksperimentisanja, ukrštanje različitih mišljenja - samo su neke od karakteristika podcast programa, koje tradicionalni komercijalni radio sve ređe može da ponudi, prinuđen da se bori za opstanak na tržištu. Konačno, podcasting omogućuje da isti sadržaj bude dostupan bilo kom korisniku, bilo gde na planeti, čime je do sada najubedljivije u praksi demonstrirana era globalnih medija, koja nam, svakako, predstoji.

Podcasting, za sada, funkcioniše u prostoru koji nije regulisan zakonskim odredbama. Regulisanje prava u slučaju korišćenja muzike je, verovatno, jedno od najvažnijih, koje će umnogome odrediti budućnost ovog medija. Izvesno je da se muzičke izdavačke kuće pribojavaju licenciranja podcasta, sluteći da bi time bila umanjena vrednost prava intelektualne svojine, odnosno da bi to uticalo na smanjivanje prihoda od prodaje muzičkih sadržaja u fizičkom obliku (primarno na CD-ovima) ili u virtuelnoj formi (poput, recimo, iTunes-a, download-servisa koji omogućava korisnicima da dođu do pojedinačnih pesama).

I dok se trenutno planira kampanja vredna čak 28 miliona dolara, koja ima za cilj da potencijalne korisnike ubedi da je podcast „primarni izvor vesti, muzike i najuzbudljivije audio zabave” (Podcasting News - www.podcastingnews.com), a agencije predviđaju da će se do kraja dekade korisnici MP3 plejera kao uređaja za reprodukciju audio fajlova brojati u milionima (New Report Forecasts Growth Of Satellite Radio And Podcasting - http://www.forrester.com),  tradicionalni radio ne odustaje od borbe. U Sjedinjenim Državama radio industrija uveliko najavljuje high-definition radio koji će slušaocima doneti zvuk CD-kvaliteta, a ista tehnologija bi najkasnije do 2010. trebalo da obezbedi i skladištenje muzičkih sadržaja, vesti, te ponudi on-demand sadržaje, čime će tradicionalni radio pokušati da odgovori na izazove podcasting tržišta.

Tekst je preuzet uz dozvolu uredništva časopisa Link.