Ova knjiga, besplatno dostupna na Internetu, predstavlja trinaest efektnih i informativnih tekstova koji su bili predložak za predavanja i radionice njihovih autora. Tekstovi nude važna znanja potrebna za tumačenje marketinških i političkih poruka, kao i saznanja o etičkim pitanjima iz prakse.

Naslov: Etika javne reči u medijima i politici

 Urednik: Zoran Vacić

Izdavač: Centar za liberalno-demokratske studije

Godina izdanja: Beograd, 2004.

Obim: 296 strana

Ovde možete preuzeti publikaciju (PDF)

Novinar koji je prošao svu edukaciju o načinu na koji se stvara priča, od lida do efektne poente, a nije se paralaleno najozbiljnije upoznao sa etičkim zamkama koje ga čekaju u praksi, rizikuje da svaki dan izneveri profesiju i učini štetu koja često može imati veze sa ugrožavanjem nečijeg života. „Niski udarci“, uvrede, vulgarnosti, „upadi u privatnost“, laži, poluinformacije ili pozivi na nasilje, kojima obiluju sadržaji ovdašnjih (srpskih, prim, red.) medija, ukazuju na to da nagli razvoj i usložnjavanje polja informacija, koji su se desili u vreme ratova i društveno-političke krize poslednjih petnaest godina u Srbiji ali i u celoj bivšoj Jugoslaviji, nije pratila pravna i profesionalno-novinarska regulativa i edukacija o etici u javnom govoru.

S obzirom na ovdašnje gorko iskustvo upotrebe novinarstva u najprljavije svrhe u nedavnoj prošlosti, trebalo bi punu pažnju posvetiti etici kao ključnom problemu novinarstva, i pošteno proceniti, pre nego što zagazimo dublje u posao, imamo li snage da se upustimo u profesiju novinar.

Osnaživanje profesionalne etike

Publikacija „Etika javne reči u medijima i politici“ posvećena je osnaživanju profesionalne etike i kulture govora novinara, a može biti odličan priručnik i za zaposlene u oblasti marketinga, PR poslovima i politici. Novinari u ovoj knjizi mogu naći važna uputstva za probijanje kroz prikrivene marketinške i političke poruke, kao i saznanja o etičkim pitanjima na koje će naići u praksi. Publikacija je zbornik radova trinaest stručnjaka iz različitih oblasti (novinarstvo, sociologija, ekonomija, politika, marketing) koji su predavali na novinarskim radionicama i seminarima u Srbiji.

Tekstovi  koji se u užem smislu bave etičkim problemima novinarske profesije i kojima bi trebalo  posvetiti pažnju su: „Govor mržnje u politici i medijima“ (Mira Beham), „Oblici novinarske samoregulacije i odgovornosti“ (Đuro Vojnović), „Kodeksi profesionalne etike u novinarstvu” i “Pravo na izražavanje mišljenja i odgovornost za javnu reč”  (Miroljub Radojković), „Nastanak, razvoj i suzbijanje glasina“ (Milorad Roganović) i “Pravna odgovornost za javnu reč” (Miloš Živković).Ovi radovi bave se, između ostalog, jednim od ključnih etičkih pitanja, granicom slobode govora, preispitujući gde ona nastaje i kako i ko može tu slobodu ograničiti.

Gde su granice slobode štampe?

Mira Beham dala je odličan prikaz karaktera dva modela liberalnih pristupa govoru mržnje – američkog koji ga „štiti“ i evropskog i kanadskog koji ga strogo ograničavaju i regulišu. Autorka govori o definisanju govora mržnje, o tome kako ga prepoznati u praksi javnog govora, o fenomenu stereotipa, predrasuda i medijskog „pakovanja“ govora mržnje u eufemističke formulacije.

U tekstovima Miroljuba Radojkovića pronalazimo pregled istorije kodifikacije slobode štampe, posebno u odnosu na pitanje ko je i kako u različitim društvima određivao njene granice i kojim metodama je kroz istoriju u različitim društvenim sistemima gušena sloboda izražavanja u najširem smislu reči, od novinarstva do književnosti.

Posebno je značajno pitanje o pravu novinara na profesionalnu tajnu, kojim se bave i Radojković i Đuro Vojnović. Oba autora preispituju i problematiku odgovornosti i obaveza koje mediji i novinari imaju prema javnosti s obzirom na povlašćen položaj koji imaju u odnosu na dostupnost informacija i s obzirom na to da oblikuju javno mnjenje.

Vojnović analizira i objašnjava i razliku između profesionalnog i propagandnog novinarstva uz mnogobrojne primere medijskih situacija u Srbiji u poslednje dve decenije. Ovaj autor daje i prikaz novinarskih kodeksa koji su usvojeni u međunarodnim okvirima i razmatra mogućnosti njihove primene u praksi.

Vodiči kroz medijsku manipulaciju

Svojevrsni vodiči kroz oblike medijske manipulacije su tekstovi: „Propagandne (ubeđivačke) tehnike u službi manipulacije javnim mnjenjem“ (Mirjana Vasović), „Nastanak, razvoj i suzbijanje glasina“ (Milorad Roganović), „Etika javne reči i public relations“ (Cvijetin Milivojević) i „Politički marketing i etika“ (Zoran Slavujević).

Pozivajući se na svetsku literaturu Mirjana Vasović analizira koji su metodi i načela propagande i ukazuje na to kako se uspešna propaganda u najvećoj meri temelji na korišćenju psiholoških osobenosti ljudi. Cvijetin Milivojević, nekada novinar, a danas direktor jedne od beogradskih PR agencija, objašnjava šta bi trebalo da budu načela PR posla, kako da se novinari postave u odnosu na PR službe, šta su spin doktori, šta lobiji i na kojim principima funkcionišu. O tome u šta može da se pretvori posao u marketingu i PR-u vrlo dobro govore podaci stranih istraživanja koje autor iznosi na početku teksta, a prema kojima čak četvrtina public relations poslenika priznaje da laže na poslu. Roganovićev i Slavujevićev rad se nadovezuju na Milivojevićev i takođe zaslužuju pažnju čitaoca.

Politika i sloboda govora

Uslovno rečeno treća grupa tekstova u zborniku bavi se osobenostima uticaja različitih političkih sistema i političkih stranaka na stanje slobode govora. O tome se govori u radovima: Zorana Vacića „Politika: etika javnog govora“,  Dragana Lakićevića „Značaj obrazovanja javnosti“ i Ilije Vujačića „Uloga civilnog sektora, medija i političkih stranaka“. Vredni pažnje su posebno istorijski pregled  „proizvodnje“ neprijatelja u tekstu Zorana Vacića i analiza ponašanja građana u totalitarnim sistemima o čemu piše Dragan Lakićević.

Vredna saznanja koja donosi zbornik „Etika javne reči u medijima i politici“ mogu pomoći novinarima da se probiju kroz gusti nanos propagande u političkim nastupima i da na vreme shvate kada se i sami uvlače u ovo kolo.

Publikacija je besplatno dostupna u PDF-u na adresi:http://www.clds.org.yu/pdf-s/s-ETIKA.pdf

Napisala: Valentina Delić, slobodna novinarka, Beograd