Odupirući se pritisku vlasti u Srbiji ’90-ih, menadžment medijske kuće B92 odlučio se za strategiju korištenja istog sadržaja na više medijskih platformi – pre svega na radiju, TV i webu.

U tekstu nedavno objavljenom na portalu MediacentarOnline novinarka radija B92 Danica Vučenić objašnjava specifičnosti radijskog i tv intervjua na primjeru svoje emisije „Kažiprst“. To je jedina radijska emisija u regionu koja se istovremeno uživo emituje i na televiziji.

U tekstu koji sledi, Veran Matić, direktor RTV B92, piše o tome zašto je odlučeno da „Kažiprst“ bude emitovan i na televiziji objašnjavajući filozofiju razvoja kuće B92 kroz sinergiju više medijskih platformi – pre svega radija, TV i weba.

Redakcija MediacentraOnline

Povodom teksta Danice Vučenić o iskustvu vođenja radijske emisije i na televiziji, želeo bih da pojasnim moju odluku, koja nije samo odluka već vrsta biznis modela, modernog shvatanja novinarstva i, jednostavno, navike. Mislim da će time iskustvo Danice Vučenić i B92 biti još jasnije.

Od 1989. do 2000. godine B92 je bio više puta zabranjivan, a dva puta je ostao bez celokupne imovine. Bili smo prinuđeni da uvek imamo niz opcija kako bismo nastavili emitovanje i obavljanje svog posla uopšte.

Znao sam da nikada ne smemo dozvoliti da zaćutimo. Zbog toga smo napravili neuništivi model: na represiju uzvrati uvek tako što ćeš posle nje biti bar duplo jači. Tako smo se uvek, kao feniks, pojavljivali posle zabrana sa novim medijima, novom publikom, novim saveznicima... Režimu je jedino ostalo da nas likvidira fizički; a mi smo bili svesni da nas ono što nas ne ubije - jača.

Jedini spas je bio da živimo kroz medijske izraze, kroz pojave, projekte, pokrete, a kasnije i kroz inovativnu upotrebu novih tehnologija, za šta je manje važno bilo da li si radijski ili televizijski novinar, da li si radio samo u novinama, da li si radio za bilten ili visokotiražni tabloid. Važna je bila odbrana elementarnih postulata čovečnosti, pa onda postulata profesije, pa onda nepristajanje na represiju...

Zbog toga smo formirali kulturni centar, izdavačku produkciju, dva časopisa, muzičku produkciju, internet provajding, web sajt itd. Kada nam je ukinuto radio-emitovanje 1995. godine, samo nekoliko sati posle zabrane počeli smo da izdajemo bilten koji je distribuiran građanima Beograda, da emitujemo sa prozora zgrade Doma omladine, da emitujemo programe putem interneta, do predajnika BBC, VOA, RFE/RL, RFI itd, što je ubrzo obesmislilo zabranu.

Super-novinari stvorili super-redakciju

Tada smo, što se interneta tiče, napravili revoluciju kada je reč o upotrebi ovog novog tehnološkog čuda: mi smo ga među prvima percipirali kao novi medij i nastojali da ga što veći broj naših saradnika shvati na taj način.

Moj san je bio permanentno stvaranje super-novinara, ne samo po profesionalnoj orijentaciji, već i kroz usvajanje novih tehnologija, novih medija...

Nastojao sam da naši novinari uvek među prvima imaju najnoviji tehnološki hit, gadžete, kako bi osećali koliko je moguće proširiti prostor sopstvenog profesionalnog angažmana.

Za mene kao urednika i menadžera bili su bitni sledeći ciljevi:

- da očuvam neverovatnu ekipu posvećenih novinara, tehničara, marketinških stručnjaka, muzičkih saradnika...

- da ih pripremam za budućnost, da uvek znaju isto koliko i njihove zapadne kolege - a često i više;

- da bolje percipiraju strahovito brze promene u medijima i komunikacijama;

- da učinim proizvod svakog člana familije B92 mnogo uticajnijim, vrednijim, značajnijim i efikasnijim od uobičajenog - upravo zbog toga što je realizovan uz izuzetnu požrtvovanost;

- međusobna podrška medijskih platformi kroz unakrsnu promociju je osnovna obaveza;

- prodaja marketinškog prostora zajednički, sabirajući medije - jednostavno stvara više mogućnosti, veću snagu...

Kako nedostatke pretvoriti u prednost

Očuvati misiju, a unaprediti finansijsku samoodrživost, omogućiti nezavisnost svakog novinara, otvoriti prostor za istraživačko novinarstvo i u isto vreme forsirati veliki broj društveno korisnih akcija - u najkonkurentnijem televizijskom okruženju u jugoistočnoj Evropi - neverovatan je izazov koji vas tera da stalno razmišljate inovativno.

Često nemate baš dovoljno vremena da sveobuhvatno predstavite viziju svakom saradniku. U mom slučaju, mislim da je autoritet pomagao da ljudi prihvate obaveze i ako ne veruju u njih iz najrazličitijih razloga. Poštovao sam svaki strah, zebnju i rezervisanost, ali sam morao ostati čvrst tamo gde sam bio ubeđen u to da B92 mora da bude ispred svih istovremeno čuvajući osnovne postulate zbog kojih je formiran.

Kada se pogledaju istraživanja - najveću vrednost B92 predstavlja kredibilitet. Znao sam da se ta vrednost može u ovakvim zemljama očuvati jedino multiplikovanjem kroz različite medije i izraze. Takođe, da pojedinci - simboli, predstavljaju vrednost sami po sebi, bez obzira na formu.

Zbog svega toga odlučio sam da formiramo oblike funkcionisanja i organizovanja u okviru kojih će ove netipične situacije biti prednost.

To je u prvom redu bilo promovisanje ideje konvergencije medija kojima smo operisali: radija, televizije i weba. Na to smo nadovezali organizaciju kroz SUPER-DESK tj. organizaciju koja je zahtevala od svakog novinara da radi za sve platforme kojima B92 raspolaže: radio, televiziju, wap, teletekst, web, podcast...

Za mene je izuzetno važna bila sinergija svih ovih medija. Uvek sam ih video kao celinu, a ne kao pojedinačne elemente, kao što su ih, verovatno, videli ljudi koji su radili u pojedinim medijima.

Morao sam uvek voditi računa o troškovima, što je ključno kada je reč o konkurentnosti. Zbog toga mi je bilo važno da napravim spoj koji zadovoljava formulu da se za što manje troškova ostvare što bolji rezultati ne ugrožavajući osnovne vrednosti i atraktivnost.

Obezbedili smo trogodišnji edukativni proces za sve zaposlene da bi se postigli ciljevi: stvaranje super-deska, super-urednika, super-novinara, super-menadžmenta... za svaku moguću i postojeću tehnološko-medijsku platformu, sa ciljem da B92 ojača i da se multiplikuje uticaj programa koji su nosioci osnovnih vrednosti kompanije.

Radijska emisija - uživo na televiziji

Kako to izgleda na primeru „Kažiprsta“, emisije Danice Vučenić?

Emisiju na radiju dnevno prati između 100.000 i 120.000 slušalaca, dok na nedeljnom nivou emisiju čuje preko 320.000 slušalaca, i kao takva već je lider, zaostajući za najslušanijom radijskom emisijom u Srbiji, Jutarnjim dnevnikom Radija B92, za samo par hiljada slušalaca.

U poređenju sa konkurentskim stanicama na nacionalnom nivou u ovom terminu, slušanost „Kažiprsta“ je 1,5 do 2 puta veća od slušanosti Radio Beograda 1 i Radija S, čime emisija Radija B92 apsolutno dominira na radijskom tržištu.

Sa udelom u ukupnoj slušanosti (share) od 9,5, „Kažiprst“ u Srbiji prati svaki deseti čovek koji u tom trenutku sluša radio, dok je udeo Radio Beograda 1 i Radija S skoro duplo manji – 4,92 odnosno 6,84.

Međutim, kada smo „Kažiprst“ stavili i na TV B92, dobili smo još prosečno 120.000 u auditorijumu, a da nismo izgubili nijednog slušaoca, dakle duplirali smo auditorijum. Takođe, duplirali smo broj gledalaca koji su pre „Kažiprsta“ na TV B92 bili uz program ove televizije.

Međutim, to je samo deo ideje konvergencije medija. Televizija je pomogla da se radijski program afirmiše kao još uticajniji i poznatiji, kao program koji je nezaobilazni kreator javnog mnjenja.

Citati iz ove emisije su nezaobilazno diktirali dnevna medijska zbivanja i redovno su deo najrazličitijih informativnih emisija B92. Ali i drugih medija. Pored Jutarnjeg dnevnika Radija B92, medijski profesionalci i političari najviše slušaju „Kažiprst“. Slušanjem ovih emisija počinje im radni dan. Međutim, neopravdano u drugom planu, nalazi se i niz drugih efekata:

- emisija se, i kao radio i video-strim, pojavljuje na najposećenijem web sajtu u regionu - www.b92.net (maksimalni broj strimova u jednom trenutku je 1.000).

- na webu se pojavljuje i transkript emisije „Kažiprst“ koji svakodnevno pročita u proseku 1.500 posetilaca; (http://www.b92.net/info/emisije/kaziprst.php).

- na YouTube-u u proseku 2.000 do 2.500 posetilaca dnevno odsluša snimak emisije „Kažiprst“, a ponekad se ova cifra penje na 8.000, što je neviđeni uspeh, naročito kada se zna struktura posetilaca ovog medija;

- u podcastu na www.B92.net (www.b92.net/info/podcast/kaziprst.php) emisiju može videti i čuti veliki broj posetilaca;

- nedavno smo pokrenuli i B92 Info, specijalizovani kablovski kanal, na kojem se nekoliko puta reprizira ova emisija. Tako je, skoro kao i na netu, dostupna konzumentima u vreme kada oni to požele, a ne kada je vreme premijernog emitovanja. To je izuzetno važno, naročito kada je reč o zaposlenim slušaocima, gledaocima, čitaocima.

Naša obaveza je da proizvod za koji smatramo da je od izuzetnog društvenog značaja - učinimo što pristupačnijim publici.

Sloboda medija kao sloboda prijema

Kada se sve sabere, vidimo da je zahvaljujući ovog strategiji emisija postala neuporedivo uticajnija nego što bi to bila da živi kroz jedan medij. Ove godine Danica Vučenić je dobila niz vrlo zasluženih priznanja, pohvala i dobrih recenzija.

Ne verujem da je isključivi razlog za ovaj uspeh inovacija koju smo primenili, ali i to je bio doprinos koji sigurno nije ignorisan.

I pored svega, mislim da postoji još puno prostora za inovacije. Na primer, voleo bih da gost ostane bar pola sata u zgradi i odgovara na pitanja koja dolaze iz bilo kojeg dela sveta u bilo kojem obliku - preko elektronske pošte, preko YouTube-a, putem Skype-a...

Imam viziju novinara i konzumenta koji treba da budu što ovoreniji kada je reč o medijskim platformama. Sloboda nije samo slobodna reč koja se emituje, izgovara, distribuira, već i omogućavanje da ta slobodna reč, necenzurisana, iz profesionalnog izvora stigne do što većeg broja građana, bez obzira na imovinsko stanje, orijentaciju, želju, itd.

Sloboda nije samo sloboda autora i medija, već i sloboda i mogućnost prijema i percepcije od strane konzumenta.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Objavljivanje ovog teksta na MC Online omogućeno je zahvaljujući projektu Veza za zajednički angažman (VEZZA) koji podržava Švicarski ured za razvoj i saradnju (SDC). Više informacija o projektu VEZZA možete dobiti ovdje.