„Priključi se i zaigraj za 100 nagrada“, „Na ove nagrade niko nije ostao ravnodušan“, „Preuzmi bonus 10 KM, svrati na finale Lige šampiona i častimo te pićem“, „Dopuni nalog sa 0% provizije“, „Bonus dobrodošlice u svim poslovnicama“, samo su neke od reklama kladionica u vidu banera i promo tekstova koje se mogu pronaći u bosanskohercegovačkim medijima, prije svega interenet portalima.

 

Zbog pandemije korona virusa početkom 2020. godine, veliki dio aktivnosti se preselio u virtuelni svijet. Prodavnice su kreirale ili unaprjeđivale svoje sisteme web kupovine, nastava se pratila online, platforme za virtuelne sastanke su doživjele procvat. A kako je u stvarnom svijetu njihov rad bio onemogućen, kockarnice i sportske kladionice su se brzo prilagodile i preselile takođe u virtuelni svijet. 

 

To je dovelo do toga da se ubrzano povećavala količina medijskog prostora koji se koristi upravo za reklamiranje ovakvih sadržaja. Reklamiranje ovakvih sadržaja nije zabranjeno, ali se postavlja pitanje da li je etično?

 

 

Želeći da medijima skrenu pažnju da im reklamiranje bolesti ovisnosti ne priliči, jer bi trebalo da se u potpunosti stave u funkciju zaštite javnosti, Društvo psihologa Srbije je krajem juna objavilo saopštenje za javnost u kome je osudilo ovakve aktivnosti.  

 

„Laka dostupnost klađenja svakako otežava pojedincu koji želi da prestane da se kocka da se nosi sa bolešću zavisnosti, jer je iskušenje preveliko, npr. više nije dovoljno samo izbegavati kladionice u toku njihovog radnog vremena, jer je kockanje konstantno dostupno otkako su kladionice otvorile i mogućnost onlajn klađenja. Ranije je ovaj način klađenja zahtevao fizičko uplaćivanje novca u ekspoziturama kladionica. Međutim, to je značajno izmenjeno i olakšano uplatama i isplatama novca preko bankovnog računa“, naveli su iz Društva psihologa Srbije.

 

Dodaju kako posebnu pažnju skreću reklame „koje potenciraju kockanje kao vid igre na sreću, a u kojima se ističe da će dobitak dovesti nekog do neizmernog bogatstva“. Za reklamiranje kladionica angažovane su javne ličnosti, koje mogu da imaju veliku ulogu u uticaju na mlade ljude i formiranje njihovih stavova i ponašanja. 

 

„Imajući u vidu da i istraživanja pokazuju relativno visoke stope zavisnosti među stanovništvom, a posebno kockanja, Društvo psihologa Srbije reaguje javnom osudom reklamiranja kladionica. Verujemo da bi u opšem interesu građana bilo veoma važno pokretanje inicijative za zakonske restrikcije u vezi sa  reklamiranjem kockarnica, zabranu otvaranja kockarnica blizu škola, kao i zabranu da kockarnice budu sponzori sportskih manifestacija ili klubova, a sve to po ugledu na zemlje koje su to već sprovele, npr. Španija i Velika Britanija“, navode oni.

 

U Republici Srbiji, kao i Bosni i Hercegovini, postoje zakoni koji zabranjuju reklamirenje alkohola i cigareta. Društvo psihologa Srbije smatra da se isti princip treba primijeniti na reklamiranje kockarnica. Kako kažu, njihovo javno i neograničeno reklamiranje može se shvatiti i kao promocija zavisničkog ponašanja.

 

 

Siniša Vukelić, osnivač i glavni i odgovorni urednik portala Capital, kaže da je nekoliko ponuda od priređivača igara na sreću stiglo ovoj redakciji, ali su one odbijene. 

 

„Mislim da su više bili podstaknuti nizom našim tekstovima u kojima smo kritikovali poteze vlasti Republike Srpske (RS) da izmjenom zakona daju monopolitički položaj Elektronskoj video lutriji Srpske, ali i drugim tekstovima o raširenosti maloljetničkog klađenja nakon što je ta ista EVL postavila svoje aparate čak i u slastičarne i palačinkarnice u blizini osnovnih škola. Kockarnice i kladionice, te uopšte igre na sreću, nisu zabranjene iako mislim da bi i one trebale biti“, govori Vukelić. 

 

On dodaje da redakcija Capitala nema posebne pravilnike koji se odnose na ovu oblast, ali marketing tim ima jasna uputstva da ne prihvataju reklame političkih stranaka, kao ni firmi i pojedinaca koji su predmet njihovih i tekstova drugih kredibilnih medija. 

 

„Marketing bez odobrenja direktora i urednika ne može prihvatiti nijednu ponudu za oglašavanje. Zbog toga smo ostali bez značajnih finansijskih sredstava, ali evo već 15 godina ne odustajemo od naših principa“, ističe Vukelić. 

 

Slična situacija je i na portalu Buka. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar Trifunović kaže da nemaju interne pravilnike, ali kao medij koji se trudi biti društveno odgovoran, vode računa i o oglašavanju na svom portalu. 

 

„Ne oglašavamo političke partije na primjer, niti imamo oglase tog tipa, a do sada nismo oglašavali ni igre na sreću. Buka uošte nema mnogo upita za oglašavanje, iako smo jedan od najposjećenijh portala u zemlji, što je druga vrsta problema, tako da je i broj upita od kockarnica mali, skoro nikakav. Nismo objavljivali takve reklamne sadržaje do sada“, kaže Trifunović. 

 

Jedan od portala koji stalno objavljuje i reklamira ovakve sadržaje je SrpskaInfo. Na ovoj stranici stoji nekoliko banera za promociju sportskih kladionica, a među objavljenim tekstovima nalaze se i promo tekstovi ovih klijenata. Direktor firme „Euro Blic press doo“, kojoj pripada portal SrpskaInfo, Milan Subotić, nije bio raspoložen za razgovor o tome da li ove reklame smatra etičkim. 

 

„I sam sam roditelj dvoje dece i naravno da imam negativan stav prema kockanju i kladionicama ali, nažalost, u ovoj situaciji kad moramo obezbediti plate zaposlenim novinarima, koje su inače prilično mizerne i sačuvati koliko toliko nezavisnost medija, u izboru između dva zla u vidu kladionica i politike, opredelili smo se za ovo prvo“, kratko je komentarisao.

 

Dodaje da se ova redakcija trudi da promoviše društveno korisne akcije, te da stalno vrši pritisak na kladionice „da što više pomognu lokalnoj zajednici u kojoj posluju“. Nije precizirao na koji način to rade, niti koji su rezultati tog pritiska.

 

Želeći da čujemo objašnjenje medija koji uveliko reklamiraju sportsko klađenje, poslali smo upite Elta televiziji. Na portalu ove televizije, SrpskaCafe, mogu se pronaći promo tekstovi kojima se čitaoci pozivaju na registraciju na online platformama za klađenje, nudeći im se putovanje u Katar, 30 KM bonusa dobrodošlice ili glavnu nagradu od 30.000 KM. Tu su i dva fiksna, upečatljiva banera koji vode upravo na ove sajtove.

 

Odgovore na pitanja nismo dobili od ove, niti od redakcije portala Klix-a, medija koji objavljuje tekstove iste tematike i sadržaja, samo za drugu kladionicu. Promo baneri za kladionice na Klixu nisu vidljivi. Iz redakcije portala RadioSarajevo kazali su nam da odgovore ne možemo da dobijemo zbog sezone godišnjih odmora, koja je u toku. 

 

„Ono što Vam možemo reći sa sigurnošću je da se Radio Sarajevo i Radiosarajevo.ba isključivo vodi Kodeksom Vijeća za štampu i online medije, kao i svemu što se objavi u Službenim novinama Federacije“, kratko su odgovorili. 

 

 

Podzakonskim aktom Regulatorne agencije za komunikacije, odnosno Kodeksom o komercijalnim komunikacijama, uređeni su principi reklamiranja u radijskim i televizijskim programima Bosne i Hercegovine. On sadrži zabranu reklamiranja alkohola i duvana, ali kockarnice, kladionice i igre na sreću ne obuhvata. 

 

„Zabranjen je svaki oblik komercijalnih komunikacija koje se odnose na cigarete i druge duhanske proizvode, oružje, streljiva i pirotehnička sredstva, te opojne droge“, piše u Kodeksu Agencije. Zabranjeno je takođe reklamiranje lijekova, medicinskih sredstava i medicinskih tretmana koji su dostupni isključivo na ljekarski recept ili uputnicu.

 

Međutim, u daljem tekstu Kodeksa se navodi da su zabranjene „komercijalne komunikacije koje podstiču ponašanje koje bi moglo ugroziti zdravlje, psihički i/ili moralni razvoj maloljetnika“. Kockanje je bolest ovisnosti, a patološko kockanje je kao jedan od njenih oblika prepoznat kao psihički poremećaj 1980. godine. Ono se u međunarodnoj klasifikaciji bolesti nalazi u poglavlju o poremećajima kontrole nagona. Psiholozi navode da muškarci razvijaju ovisnost u dobi rane adolescencije, što je štetno za njihov dalji emocionalni razvoj.

 

Kodeks za štampu i online medije, koji je sačinilo Vijeće za štampu i online medije, tretira reklamiranje u članu 19, koji se odnosi samo na transparentnost plaćenog sadržaja, ali ne ulazi u njegovu suštinu i etičnost.

 

„Reklamni sadržaji kompanija, političkih stranaka i drugih subjekata, kao i sponzorirani sadržaji, moraju biti odvojeni od medijskog sadržaja ili označeni kao reklamni sadržaj. Neetično je prikriveno oglašavanje, kao i naručene ili plaćene tekstove predstavljati kao izvorne novinarske. Sponzorirani materijali moraju jasno ukazivati na izvor sponzoriranja“, piše u ovom članu.

 

 

 

Imajući u vidu lošu finansijsku situaciju u kojoj već odavno rade bosanskohercegovački mediji, postavlja se pitanje da li se od njih previše očekuje? Posebno u situacijama kada bi oglašivač poput igara na sreću mogao da spasi medij od gašenja.

 

„Loš finansijski položaj svakako utiče na odluku o prihvatanju oglašivača sa kojima se ne slažete ili ne prihvate njihovu poslovnu politiku. No, važno je da ti oglasi budu vidljivo istaknuti i označeni kao PR, što se kod nas ne primjenjuje. Naprotiv, sve češće je da se oglašivači, posebno iz ove ili slične djelatnosti, plaćaju više ako ispod teksta ili videa ne stoji 'PR'. Mediji to prihvataju, što je dodatni grijeh i prevara čitalaca, posjetilaca, slušalaca i gledalaca“, smatra osnivač i glavni i odgovorni urednik portala Capital Siniša Vukelić. 

 

Aleksandar Trifunović, glavni urednik portala Buka, upozorava na drugi problem, skoro pa potpuno odsustvo marketinga u medijima koji kritikuju vlast u Bosni i Hercegovini. Kako navodi, upravo zbog toga nije korektno očekivati od medija koji su u teškoj situaciji i imaju zaposlene, da kalkulišu oko oglašavanja. 

 

„Igre na sreću kod nas su legalne, nisu zabranjene, nije zabranjeno zakonom ni oglašavanje tako da ne postoje zakonske prepreke. Lutrija Republike Srpske (RS) se na primjer redovno oglašava na javnom servisu. Na svim velikim medijima u RS se oglašavaju igre na sreću. Zato mislim da nije korektno da se očekuje od medija koji se konzumiraju besplatno, da ne objavljuju ako imaju takvu priliku, oglase ovog tipa. Pogotovo od malih medija koji se bore da opstanu“, naglašava on. 

 

Javni servisi Radio televizija Republike Srpske, BHRT i Federalna televizija, kao redakcije koje bi po pravilu trebale da budu uzor ostalim medijima, takođe nisu odgovorili na pitanja o etičkoj strani reklamiranja bolesti ovisnosti. Na njihovim web stranicama nema ovakvih reklama, ali se na Televiziji Republike Srpske reklamira Lutrija tog entiteta, a na Federalnoj televiziji Lutrija Bosne i Hercegovine već godinama ima popularnu TV emisiju Bingo Show. 

 

Upravo su javni servisi ti koji bi trebali postavljati standarde u načinu izvještavanja, pristupu različitim temama i etici u novinarstvu. To su mediji koji su u vlasništvu građana i imaju svaku moguću obavezu da rade isključivo u njihovom interesu.