«Pokrivanje sektora» je naporno i često nezahvalno, ali svi tako počinju novinarsku karijeru. Mnogi je tako i završe. Evo detaljnog popisa principa i tehnika potpunog ovladavanja sektorom. Tekst je zlatni rudnik za početnike, ali je malo i veterana koji sve ovo znaju i čine. 

Izvor: Notrain-Nogain.org  

Ovaj je tekst zamišljen kao opšti vodič za novinara početnika kojem je dodeljen sektor. Možda dobro dođe i nekom starijem.

Kontakti

Novinar mora da uspostavi što je više moguće kontakata – formalnih i neformalnih. Svako obaveštan je mogući kontakt, izvor informacija ili nagoveštaja koji vode ka informacijama.

Smatrajte svakoga mogućim izvorom – ne samo službene rukovodioce u vašem sektoru, već i niže službenike: sekretare, asistente, činovnike. Neki od njih mogu biti ljudi koje nikada nećete citirati, ali ako se upoznate i zaslužite njihovo poštovanje, mogu biti od neprocenjive vrednosti i usmeriti vas ka temi za priču. Nemojte prevideti ni »autsajdere« - političke protivnike ili političke ovisnike koji napeto prate vaš sektor – »gnjavatore«.

Novinar mora biti delikatan u radu sa izvorima. Mora imati njihovo poverenje i poštovanje. Moraju znati da je vaša reč čvrsta kao stena. Što znači, između ostalog, da reč ne smete davati olako. Ako dopustite sebi da budete uvučeni u previše sporazuma o, na primer, nezvaničnim informacijama, ostaćete nemoćni.

Vaši kontakti moraju znati da ih tretirate pošteno i iskreno i da se nećete svrstavati ni na čiju stranu. Ali moraju znati i da nećete dozvoliti da vas prijateljski odnosi spreče da upotrebite informaciju koja je, sa njihove tačke gledišta, nepovoljna.

Potrebno je da budete prijateljski nastrojeni, ali da ne preterujete u izlivima osećanja. Čvrsti, ali ne oštri i svadljivi.

Kontakte stvarate, naravno, tako što provodite vreme s ljudima. Ako ih uhvatite kada nisu preterano zaposleni, nađite vremena da naučite ponešto o njima. Pitajte ih nešto što sugeriše vaše interesovanje za njih kao osobe. Ako vas vide samo kad vam od njih nešto treba, mogu se osetiti iskorištenima.

Sa druge strane, kada razgovarate s kontaktom koji radi, ne traćite njegovo vreme na ćaskanje. Ako nemate konkretna pitanje, razgovarajte kratko.

Ako pokušavate da razvijete kontakt, razmislite o uslugama koje bi mu mogli učiniti, u granicama razuma, naravno. Novinar može da napiše mali članak o radu kontakta, ako to predstavlja legitimnu temu.

Ako je izvor potencijalno važan, ili je već bio od pomoći, nema ništa loše u slanju malog poklona, kao što je korpa voća, buket cveća ili biljka u saksiji. Čak i sitnice, kao magazin u kojem ste naleteli na članak o hobiju te osobe, ili knjiga o tome, mogu pomoći da izvor razvije prijateljski odnos prema vama.

Ključne ljude u vašem sektoru možete sretati ili zvati redovno. Izveštaču hronike bi, na primer, trebalo da bude veoma važno da se viđa sa šefom policije na nedeljnoj, ako ne i dnevnoj bazi. Novinar koji pokriva okrug, trebalo bi redovno da se viđa sa čelnikom okruga. Pobrinite se da za ove ljude imate konkretna pitanja. Nikada ne svraćajte kod njih sa pitanjima koja ih prosto pozivaju da vas se reše. Nemojte reći: »Šta ima novo?« Osim ako ne želi da vas upotrebi za nekakvu svoju promociju, zvaničnik će vam odgovoriti: »Ništa posebno«.P

ostavite konkretno pitanje o nekom detalju njegovog posla ili organizaciji. Ovo će verovatno izazvati korisnu reakciju. Ako ništa drugo, dobićete dodatak svom znanju o sektoru. Koristiće vam kasnije, ako danas od nje i ne bude priče.

Spiskovi

Trebalo bi da imate spiskove imena i telefonskih brojeva izvora. Pomaže da ih zapišete u svesku i beležite kada ste i o čemu poslednji put razgovarali. Pribeležite i pitanja za sledeći razgovor.Postoje još bar tri spiska koje novinar koji pokriva sektor mora da ima:

• Sastanci i događaji: ažurirajte kalendar sastanaka i redovnih događaja. Morali bi znati, na primer, kakve izveštaje prave javne službe u sektoru i kada su dostupni. Morali bi znati za kada su zakazani tenderi, kada se nude ugovori, kada se pripremaju budžeti.

• Nedovršene priče: kao jedan od prioriteta, pobrinite se da ostanete u toku sa nedovršenim pričama i temama koje su u toku. Možda ćete pre novog događaja u nizu morati da napišete najavu, kao i podsećanje na prethodna zbivanja. Ako odeljenje u vašem sektoru počinje sa novim programom, pišite o tome i napravite zabelešku da kasnije napravite tekst o tome kako program funkcioniše.

• Veliki tekstovi: pokrivanje sektora je više od prikupljanja čistih vesti, izveštavanja o urgentnim događajima. Mnogo više. Održavajte listu ideja za velike članke, priče o trendovima, analize trenutne situacije.

Čitajte periodičnu štampu i druge novine u potrazi za idejama i pričama koje mogu da se urade na lokalnom nivou. Pitajte ostale novinare za ideje o pokrivanju sektora i načine na koje oni dolaze do ideja.

Novinar u sektoru, takođe, mora da bude u toku sa promenama i unapređenjima personala u odeljenjima koja pokriva.

A mora i da drži budžete i troškove na oku. Ko posluje sa vladinim organima? Koliko to košta poreske obveznike? Ima li skrivenih veza između onih koji dodeljuju ugovore i onih koji ih dobijaju?

Verovatno je da većina novinara koji prate sektore ne prate protok novca onoliko koliko bi trebalo. Čak i kada takva ažurnost ne razotkrije nedela, čitalaštvo je veoma zainteresovano za načine trošenja zajedničkih para.

Ne previđajte prilike za neuobičajene priče. I ne previđajte očigledno. Na primer, u jednom gradu u Severnoj Karolini, isti »gnjavator« se pojavljivao na sastancima gradskog veća. Njegova pojava je bila toliko uobičajena, da novinar u sektoru uopšte nije obraćao pažnju. Očigledno, nije bila vest kada bi čovek odapeo neku strelu na sastanku. Ali ste mogli živetu u tom gradu čitav svoj život, a ne znati da je čovek standardni deo te scene. Novinaru je, u nekom trenutku, trebalo da padne na pamet da bi »gnjavator« mogao biti tema za neuobičajenu priču. Zaključak koji treba upamtiti je: nemojte misliti da ono što je za vas i krug u kojem se krećete stara stvar, nije interesantno čitaocima.

Vaš cilj, kao novinara u sektoru, ne bi trebalo da bude samo informisanje čitalaca o važnim događajima, već i da im ga opišete.

Novinar koji je nov u sektoru, trebalo bi da nauči sve što može o ljudima i institucijama koje pokriva. Treba da zna politiku – ko je u savezu s kim – i mehanizme načina i uzroka obavljanja poslova. Mora da zna koja je dokumentacija dostupna i kako do nje da dođe.

Što više novinar zna, vredniji je svojim novinama. Ali, poistovećenje sa sektorom nosi i zamke. Na jednu smo već aludirali: lako je razviti sveznajući stav, zaboraviti da stvari odavno poznate novinaru drugima mogu biti interesantne. Početnik, koji sobom donosi svež pogled na stvari i radoznalost, često će u sektoru videti teme koje je veteran prevideo.

Novinar koji ume da kombinuje perspektivu novajlije sa veteranskim poznavanjem sektora iznutra, primiče se idealnom. Druga zamka koje sektorski novinar mora da se čuva je osećaj pripadnosti sceni sektora. Preduga povezanost može otežati objektivan stav, pretvoriti novinara u advokata, umesto promatrača. Novinar koji shvati da mu se to događa, mora da traži premeštaj.

Sastanci

U sektoru ćete neizbežno morati da pokrivate sastanke. Izazov je u tome da ih dobro pokrijete, ne dozvolivši im da dominiraju vašim pristupom sektoru. Previše novina jednostavno piše samo o sastancima, često sa mnogo dosadnih detalja, ne radeći nezavisna istraživanja.

Dosadan sastanak ne opravdava dug i dosadan tekst. Novinari prečesto budu uvučeni u zupčanike sistema, što se prevede u naporno pisanje. U većini slučajeva, bolje vam je da preskočite zupčanike; koncentrišite se na ono što je bitno za čitaoca, kako će to uticati na njegov život i novčanik. Pišite sažete tekstove. Mnogi dugi tekstovi o sastancima bili bi bolje prihvaćeni kao dva ili tri kraća.

Takođe, mnogi bi tekst o sastanku bio daleko interesantniji čitaocima kada bi novinar poradio malo na »bojama« i ljudskoj dimenziji teme. Da li je neko napravio dobar štos na sastanku? Zašto to ne staviti u priču?

Često će živ citat ili red ili dva o nekim uzgrednim događajima na sastanku biti informativniji čitaocima od bilo čega drugog. Ako Smith kaže Johnsu: »Idiote jedan, nikad neću glasati za tu glupost«, upotrebite citat. Neki novinari bi, verovali ili ne, izostavili citat na osnovu toga što Smith i Johnes stalno jedan drugog drže za gušu. Tako da umesto interesantne uzgrednosti, novinar napiše: »Smith je rekao da ne bi glasao za predlog,« i čitaoci nikada ne saznaju da Smith i Johnes redovno drže jedan drugog na nišanu. Ili će novinar reći da nema prostora za tako nešto. Obično bi imao prostora, ako bi izostavio pasus ili dva podrobnog detaljisanja koje ne interesuje nikoga osim direktnih učesnika.

Skoro svaki sastanak – čak i dosadan – je dobar za ideje. Dobre su šanse da ćete čuti nešto što sadrži klicu ideje za članak koji se može razraditi kasnije.

Novinar koji sa sastanka izađe bez ideje ili dve, verovatno je spavao.

Portparoli

U većini sektora, postojanje jednog ili više portparola je životna činjenica.

Najgori od ovih ljudi su kurve. Najbolji su časni ljudi koji vas neće lagati ili pokušati da vas “skrše”. Novinar mora jednu činjenicu jasno imati na pameti. Bez obzira koliko dobronameran i kompetentan bio, portparol je stvorenje svog šefa i njegov je posao suštinski različit od vašeg.

Njegov posao je da obezbedi afirmativni publicitet svom šefu ili organizaciji, da minimizuje negativan publicitet. Teško da će dobrovoljno predati loše vesti. To ćete morati sami da iskopate.

Moraćete da radite sa portparolom. Može biti od pomoći u obezbeđivanju izveštaja i materijala za pozadinu teme, kao i zakazivanje intervjua i sastanaka. Ali, pazite se njegovog filtriranja informacija i svega što radi da vas odvoji od sočnih stvari koje vam trebaju. Drugim rečima, naravno, razgovarajte s portparolom, ali onda idite kod čelnika odeljenja i drugih ljudi koji vam mogu dati informacije iz prve ruke i gledišta koja nisu prošla portparolovu “sanitarnu kontrolu”.

To što dobijete od portparola, verovatno će biti površno. Novinar koji prosto uzme press materijale, ne radi svoj posao.

Saveti i taktike

1. Upotrebljavajte arhivu: čitajte novinske isečke o ustanovama i ljudima u vašem sektoru. Beležite pitanja i ideje za tekstove dok čitate. Pažnja: čitajte kritički; ne shvatajte rad prethodnog novinara u sektoru kao obavezujuću formulu za vas. Možda ste i dobili sektor zato što je ta osoba omanula.

2. Proverite državni ustav i statute okruga i grada, da naučite koja prava i odgovornosti su dodeljena odborima i odeljenjima.

3. Neke priče sporo sazrevaju. Dok prikupljate činjenice o situaciji, pišite beleške i čuvajte ih. Kada dođe vreme, priča će se zaokružiti s jednim ili dva pitanja, a fizički posao će već biti obavljen.

4. Izbegnite psihološku zamku čekanja na dovoljno slobodnog vremena za veliki projekat, ili dok priča bude potpuno kompletna. Malo je novinskih tekstova koji će dati poslednju reč na neku temu. Napišite tekst o segmentu problema ili teme, ako ne možete da napišete definitivnu, kompletnu studiju.

5. Obavezno hodajte ili se vozite kroz područje koje pokrivate, da vidite šta se događa. Ovo je posebno važno ako vam je sektor veliki geografski prostor, kao okrug. Stanite na mestima okupljanja i upoznajte ljude. Slušajte šta im je na pameti.

6. Novinar koji dobro pokriva sektor, nikada neće ostati bez tema. Uvek ima više priča nego vremena. Moraćete da naučite da cenite i organizujete svoje vreme. Ipak, ne oklevajte da pitate urednika za savet. Za to služe urednici.

7. Ne odustajte na obodima svoje teritorije. Ako dobra tema potekne iz vašeg sektora, ali vas vodi dalje, pratite je. Vaš svet nije omeđen veštačkim granicama. Ako čujete da je nekakva služba u Oregonu, na primer, razvila program koji bi mogao biti rešenje za lokalni problem, saznajte o tome.

8. Često će izvor govoriti slobodnije kada je sam.

9. Ne otpisujte ljude kao izvore. Novinar Mike Barrett kaže da je jedna od najboljih njegovih priča potekla od vladinog službenika koji je bio “uvek ljubazan i tri godine nije imao vremena za mene. Četvrte godine nalteo sam slučajno na njega u gradu. Čovek je napustio službu i ugovorio sastanak sa mnom. Imao je veliku priču da ispriča i obezbedio je kopije internih dokumenata kao dokaze”.

10. Proveriti kriminalne, poreske i glasačke dosijee javnih službenika i kandidata za izborne funkcije je dobra ideja. Kada javni službenik – koji troši pare poreskih obveznika – ne plaća sopstveni porez, čitaoci imaju pravo da znaju.

11. Najveći broj ustanova, povezano je zakonima i finansijski, sa državnim i saveznim institucijama. Pronađite kome službe iz vašeg sektora podnose račune i koje izveštaje moraju da predaju. Pročitajte ih. Stavite se u adresar za slanje tih izveštaja.

12. Proveravajte javna obaveštenja u dnevnim novinama redovno. Proverite obaveštenja koja mogu biti okačena na oglasnoj tabli u ustanovi koju pokrivate.

13. Budžetski predlozi i pretresi su više od prostih tekstova o novcu. To bi trebalo da budu izvori ideja o ljudima i kako na njih utiču programi. Pazite na nepravilnosti u šemama potrošnje, ili skokove troškova koj bi ukazivali da nešto nije u redu.

14. Saznajte ko štampa izveštaje – konkretnu štampariju – i upoznajte ih. Ponekad ćete moći da dobijete primerak unapred.

15. Obratite pažnju na glasine. Ne, nećete štampati neutemeljene tračeve, ali kada glasina poteče kroz ustanovu, proverite je. Ponekad, sama glasina postane tema, ili utiče na agenciju i njene odnose sa javnošću. Novinar hronike u drugom gradu je stalno slušao priče o seksualnom zlostavljanju u jednoj ustanovi. Ali, sektorski novinar nije znao kako da se nosi sa pričom koja nije bila konkretna. Novinar konkurentskog lista je “provalio” priču i dobio ekskluzivu.

16. Upamtite: Najteža stvar na svetu je čuvati tajnu, naročito kada je zna dvoje ili više ljudi. Dobar novinar se ne oslanja na propise o informisanju građana o odlukama institucija. Kada možemo da proguramo informaciju u javnost po propisima, fino. Ali ne čekajte na to. Budite uporni; kopajte. Pre ili kasnije, neko će progovoriti i priča će početi da se raspetljava. Ljudi koji učestvuju na zatvorenom sastanku, mogu ništa da vam ne kažu kada ih saletite na vratima. Ali, zovite ih kasnije, uhvatite ih nasamo, i često će im nešto skliznuti s jezika.

Prevedeno uz dozvolu sa Notrain-Nogain.org  

Preveo i obradio: Branko Čečen, brankocecen@yahoo.com

Originalni materijal: http://www.notrain-nogain.org