Pravljenje vesti je jedna od najtežih novinarskih disciplina. Mnogi iskusni novinari godinama izještavaju, komentiraju, analiziraju...a da još uvek ne znaju da napišu «običnu» vest.

Vest? Pa to je najlakše napraviti, najčešće pomisle novinari početnici, ali samo dok ne počnu da se sapliću na gotovo svakoj stepenici obrnute piramide sa koje treba saopštiti novost jasno, kratko, ali tačno i potpuno.   

Još samouvereniji od početnika su tzv novinarski vukovi, poznata tv voditeljska imena ili čitani kolumnisti dnevnih i nedeljnih novina. Našavši se jednom u poziciji  agencijskog novinara, ti neprikosnoveni znalci novinarskog zanata najčešće odmah pokažu  da  su u karijeri preskočili prvu i važnu stepenicu - ne znaju da naprave “običnu” vest. Njihova vest, odnosno odgovor na pitanje “šta se dogodilo”, obično je zaturena negde u sredini, izmedju opisa i sopstvenih opažanja, a to onda - jednostavno nije vest..

Zato mnogi novinari smatraju da je pravljenje vesti jedna od najtežih novinarskih disciplina, ali kada se ona savlada valjano, mnogo je lakše ogledati se u drugim novinarskim formama - reportažama, analizama, komentarima.

Poštovanje pravila „5 W“ vodi do univerzalne vesti

Šta je, dakle, vest? Ne postoji univerzalna definicija vesti (ono što je vest za Kruševac ne mora biti vest i za Beograd), ali postoje pravila  uz čije poštovanje može da se pravi univerzalna vest, prihvatljiva za sve medije- agencije, štampane i elektronske medije.

Prva rečenica ne mora  obavezno da sadrži odgovor na svih „5 W“ da ne bi bila glomazna i preopterećena.

U udžbenicima novinarstva najčešće se pominje da vest mora da odgovori na pet duplih V ( five W): who (ko), what (šta) , where (gde), when (kad) i why (zašto). Mnogi teoretičari smatraju da je pravilnije reći da vest treba da sadrži odgovore na 5 W + H – how, odnosno odgovor na pitanje kako se nešto dogodilo. Prva rečenica, koja se zove lid (lead), ne mora  obavezno da sadrži odgovor na svih pet W da ne bi bila glomazna i preopterećena, ali u kasnijem tekstu moraju da nadju mesto.

Primer kako treba:  

Državna zajednica Srbija i Crna Gora primljena je u članstvo Evropske unije, odlučeno je danas u Briselu.   

Predstavnik Evropske komisije Romano Prodi obrazložio je da je Beograd ispunio sve uslove za prijem u to članstvo.....

Ova vest u prva dva reda sadrži sve potrebne elemente (u prvom redu četiri W, u drugom još jedno), a uz to je napisana jednosatvno i jasno.

Primer kako NE treba:

Predstavnici 25 zemalja članica Evropske unije (EU) danas su u  Briselu, sedištu EU, u svečanoj atmosferi, jednoglasno  doneli odluku da državna zajednica Srbija i Crna Gora , koja već 15 godina čeka načlanstvo u Evropskoj uniji, postane deo te zajednice.

To bi bio lid iz arsenala novinara koji koriste suvišne reči, ponavljaju ih , ili pokušavaju da dočaraju atmosferu na mestu rezervisanom za jednostavan odgovor na jednostavno pitanje: Šta se dogodilo?

“Ako je neku reč moguće izbaciti, uvek je izbaci”, jedno od šest pravila dobrog pisanja Džordža Orvela važi i za vest.

Vest je sveža ili ne postoji

Vest mora da bude blagovremena, dakle pisana u vreme kada se stvari dogadjaju ili čim se o dogadjaju sazna.  Mi u agenciji obično kažemo da bajata vest ne treba uopšte da postoji, da je to mrtva vest ili (uz malo preterivanje) da pripada  “istoriji” ako se dogodila prethodnog dana. 

Zaštita i proveravanje izvora

Vest mora da sadrži izvor, najčešće konkretan (rečeno na konferenciji za novinare, na sastanku, u izjavi, preneto iz medija) , a redje u formulaciji “saznaje se”. U tom slučaju urednik mora da zna ko je izvor, a novinar ima obavezu da izvor štiti . Vest  ili i njeni elementi se moraju  proveravati (nedopustivo je, na primer,  da se navede  pogresno ime ili prezime nekoga ko je poginuo) a, kada se radi o osetljivim dogadjajima koji mogu da proizvedu odredjene posledice (dogadjaji na Kosovu, na primer),  vest se proverava u dva i više izvora.

Komentar je zabranjen

Vest po definiciji ne trpi komentar niti lični ili politicki stav autora-to je, naprosto, u toj novinarskoj formi zabranjeno.

Primer kako NE treba:

Kršenje tog profesionalnog pravila u najtežoj formi zapamtila sam početkom 90-tih u vesti o pogibiji košarkaša Dražena Petrovića. Jedna od državnih medijskih kuća, koja se već pretvarala u propagandni stab tadašnjeg režima, emitovala je tu vest uz komentar u poslednjoj rečenici da je Petrović bio hrvatski nacionalista! 

Vest takođe ne treba počinjati pitanjem, jer je posao autora vesti upravo obrnut - da odgovori na pitanje.

Vest o nekom događaju koji se ponavlja ili nastavlja, mora da sadrži i objašnjenje i podsećanje, mora da ima background,  što je jedno od pravila koja novinari često zanemaruju, ili ga koriste u formi komentara, što je, naravno, pogrešno i nedopustivo.

Primer kako treba:

Odbojkaši SCG pobedili su danas u Rimu sa 3:1 reprezentaciju Italije na fajnal – foru Svetske lige,    ....u backgroundu treba da piše šta je to takmičenje, koliko se kola igra, kada je sledeća utakmica SCG.

Sistem fioka

Vest ima svoju kompoziciju koja lako može da se “raspadne” uredničkom intervencijom, pa je zato treba praviti po tzv sistemu fioka. To znači da urednik, radi skraćenja, može da izvuče neku “fioku”, ali da se kompozicija ne sruši,  niti da se naruši bilo šta od njenih glavnih elemenata.

Primer:

Prva fioka: „Šefovi diplomatija Evropske unije sutra će u Briselu razmotriti i usvojiti zaključke o reformi prelazne vlasti na Kosovu.

Druga fioka: Evropski ministri će dobiti izveštaje od predsedavajućeg, šefa holandske diplomatije, Bernarda Bota koji ...

Treća fioka: Kako su novinarima saopštili izvori EU u Briselu, posebna rasprava o razvoju u Srbiji i Crnoj Gori se ne očekuje....

Četvrta fioka: Izvori Saveta ministara i Evropske komisije su agenciji Beta rekli da se s pažnjom očekuju zaključci Bota o izgledima da u SCG dođe do razjašnjenja postoji li politička rešenost Podgorice i Beograda da se konačno uskladi...Skraćivenja radi, treća fioka može da se izvuče, a vest će i dalje ostati logična, jer svaka fioka govori o jednoj celini.       

Obrnuta piramida...

...je žargon kojom se često naziva kompozicija vesti. To znači da su na vrhu osnova, baza, činjenice (five W) a što se ide kraju vesti, važnost činjenica je manja i tu uredničke makaze najčešće i deluju.

Primer:

Putnički avion koji je leteo iz Diseldorfa za Istanbul, rano jutros je izleteo sa piste prilikom sletanja na aerodrom u Istanbulu, ali niko od posade i putnika nije povređen, rekli su turski zvaničnici.U avionu tipa "foker 100", turske privatne kompanije "Inter er", nalazilo se 102 putnika i šest članova posade, javile su svetske agencije. Avion je sleteo uspešno nešto posle ponoći na istanbulski aerodrom Ataturk, ali su se po dodiru sa tlom blokirali točkovi na levoj strani letelice. Avion se nagnuo na levu stranu pre nego što je izleteo sa piste, javila je turska agencija Anadolija.

Bez „ulepšavanja“ teksta

U vesti po pravilu treba da se koriste kratke, jednostavne i razumljive rečenice bez  ambicija novinara da figurama, frazama ili metaforama  “ulepšava” tekst.

Primer kako NE treba:

Putnički avion koji je leteo iz Diseldorfa za Istanbul zaledio je srca putnika jer je rano jutros izleteo sa piste...

Pisac je talentovan ako ume sa malo reči da kaže mnogo, govorio je Anton Pavlovič Čehov.

PREPORUKE ZA PISANJE VESTI 

• Poštovanje pravila „5 W“ vodi do univerzalne vesti

• Prva rečenica ne mora  obavezno da sadrži odgovor na svih „5 W“ da ne bi bila glomazna i preopterećena

• “Ako je neku reč moguće izbaciti, uvek je izbaci”, jedno od šest pravila dobrog pisanja Džordža Orvela važi i za vest

• Vest je sveža ili ne postoji

• Zaštita i proveravanje izvora

• Komentar je zabranjen

• Vest ne treba počinjati pitanjem

• Mora da ima background

• Pisati  po „sistemu fioka“

• Kompozicija obrnute piramide

• Bez „ulepšavanja“ teksta

Prilog Medija centra Beograd