Tokom protekle decenije, većina zemalja Evrope i centralne Azije je usvojila zakone kojima se pružaju veće garancije na pravo na slobodan pristup informacijama pod kontrolom javne vlasti, kaže najnoviji izveštaj Evropske Organizacija za bezbednost i saradnju (OSCE), koji analizira zakone o pristupu informacijama u 56 zemalja Evrope. Izveštaj je dostupan na http://osce.org/fom/.

Izveštaj OSCE  konstatuje da je i dalje prisutan veliki jaz između zakona o pristupu informacijama i stvarne prakse. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi je nedavno završila sveobuhvatno istraživanje o ovim zakonima, gde se konstatuje da je 45 evropskih zemalja usvojilo zakone kojima se podržava pravo javnosti na pristup informacijama.

U praksi je implementacija ovih zakona veoma različita i često nailazi na prepreke, konstatuje se u ovom izveštaju. Na primer, mnoge zemlje nepotrebno označavaju široke kategorije informacija kao «državnu tajnu», navodi izveštaj. U 29 država Evrope, novinari i drugi građani – ne samo državni službenici – mogu biti krivično gonjeni zbog odavanja vladinih tajni. Vlasti u mnogim zemljama članicama OSCE-a mogu pokušati da nateraju novinare da otkriju svoje poverljive izvore.

U izveštaju OSCE-a se nude konkretne preporuke kojima se vlade evropskih zemalja podstiču da donesu zakone kojima se snažnije podržava ideja slobodnog pristupa informacijama i kojima se pravo javnosti da zna pretpostavlja interesu vlada da sačuvaju tajne.

Više informacija, kao i pregled istraživanja i kompletne izveštaje za svaku zemlju, možete dobiti na adresi http://osce.org/fom/.

Izvor:

http://www.ijnet.org/Director.aspx?P=Article&ID=306309&LID=1

http://osce.org/fom/