Tekstovi potpuno istog sadržaja pojavljuju se u više medija, što ukazuje na uticaj na uređivačku politiku iz jednog eksternog centra

foto: Pixabay / Ilustracija

„Kampanje diskreditacije u domaćim medijima [u Srbiji] karakterišu identični ili gotovo identični tekstovi koji se u kratkom roku pojavljuju na više portala, a po pravilu su usmereni na pojedince koji kritikuju vlast“, navedeno je u Izvještaju o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara i novinarki Srbije u štampanim medijima za drugu polovinu prošle godine.

„Takvi sadržaji postali su gotovo svakodnevica, posebno od početka protesta, a nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi. Reč je o sadržajima prepunim dezinformacija i manipulativnih navoda, a ovakve kampanje su naročito opasne u manjim sredinama, gde targetiranje može direktno ugroziti bezbednost osoba protiv kojih se kampanja vodi“, ističu autori izvještaja koji su pripremili novinarka Vera Didanović i novinar Bojan Cvejić za potrebe Saveta za štampu Srbije.

Navedeno je i kako je spomenuti obrazac prepoznala Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučujući po žalbama na tabloidne tekstove, zbog čega je u Kodeks novinara i novinarki Srbije uvedena i nova odredba koja zabranjuje takav vid „novinarstva“.

„Ponovo je primetna pojava istovremenog objavljivanja tekstova potpuno istog sadržaja u više medija, što ukazuje na uticaj na uređivačku politiku iz jednog eksternog centra“, piše u dokumentu.

 Cvejić je za NUNS rekao kako je za takve tekstove karakteristično to što uglavnom nemaju sagovornike, izvore, nisu potpisani i ne mogu se svrstati ni u jednu novinarsku formu koje se izučavaju u teoriji novinarstva.

„Reč je o svojevrsnim pamfletima u kojima se ili činjenice izvrću i stavljaju u negativni kontekst ili se navode komentari i nagađanja, što je sve u suprotnosti s Kodeksom novinara i novinarki Srbije, ali i svim drugim civilizacijskim standardima. Ovakvim tekstovima se očigledno širi propaganda, što pozitivna prema aktivnostima vlasti i vladajućim strukturama, ali tako i negativna prema svima onima koji drugačije misle i iznose svoj kritički stav u javnosti“, objašnjava Cvejić.

Uvedena nova tačka u novinarski kodeks

Zbog sve učestalijih kampanja koje se vode protiv pojedinca u medijima, u novi Kodeks novinara i novinarki Srbije uvrštena je nova tačka koja ukazuje da su novinari u obavezi da „poštuju princip nenanošenja štete ugledu i dostojanstvu ličnosti i da ne učestvuju u širenju neistina ili kontinuiranom zlonamernom narušavanju reputacije osoba o kojima izveštavaju“, tj. kampanjama diskreditacije.

Komisija za žalbe registrovala je tokom prošle godine 59 slučaja, od ukupno 110 prekršaja, u kojima je povrijeđena nova tačka Kodeksa, potvrdila je Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.

„U najvećem broju žalbi koje su se odnosile, direktno ili posredno, na studentske i građanske proteste koji su trajali gotovo cele 2025. godine, ukazuje se i na to namerno širenje neistina radi nanošenja štete dostojanstvu i ugledu. To nisu uvek kampanje, nekada su u pitanju jedan ili dva teksta, ali je način 'izveštavanja' isti“, objasnila je Novaković. „Uglavnom to budu dva ili tri medija sa nacionalnom pokrivenošću (najčešće Informer, Alo i Novosti) i dva-tri lokalna. Nekada nam se ni ne žale na sve medije koji su nešto objavili, možda nisu videli sve ili im ne nanose svi istu štetu“.

Medijska pismenost na niskom nivou

Kampanje diskreditacije u medijima utiču na javno mnijenje, utvrdili su autori izvještaja, ali i na pojedince koji su targetirani i njihove porodice.

Bojan Cvejić naglašava da je medijska pismenost u Srbiji na niskom nivou, odnosno da značajan dio publike ne promatra kritički sve što im se plasira.

„Kada se nešto emituje i publikuje u velikom broju mejnstrim medija koji imaju veliki doseg, određeni deo publike to prihvata kao činjenice. A pošto je uglavnom cilj da se spinuje i zlonamerno narušava reputacija određenih osoba čija mišljenja ne odgovaraju pojedinim strukturama, to ne samo da narušava njihov ugled već i ugrožava njihovu bezbednost. Ako nekoga proglašavate državnim neprijateljem, stranim plaćenikom, krivcem za sve loše što se dešava u državi, to kod dela publike koja to prihvata kao istinu može da izazove različite vidove agresije“, objašnjava Cvejić.

Prema njegovim riječima, „posebno je to opasno i zabrinjavajuće kada je reč o osobama iz manjih sredina […] gde posledice takvog narativa koji se širi organizovanom medijskom mašinerijom se mogu preliti i na njihove porodice i ljude iz njihovog okruženja, što dodatno pojačava osećaj ugroženost i nesigurnosti“.

Navedeno je i kako se kampanje vode protiv javnih tužilaca, studenata, profesora, novinara te da „nikome od targetiranih nije ponuđena mogućnost da iznesu svoju verziju događaja“.

Ko uređuje takve medije?

Kada se u razmaku od svega nekoliko sati, ili čak minuta, u više različitih redakcija pojave gotovo identični tekstovi, često nepotpisani i bez jasnog izvora, teško je povjerovati da je riječ o slučajnosti ili „koincidenciji uredničkih procena“, istaknuto je na predstavljanju izvještaja. Prema riječima Gordane Novaković, „sve ukazuje na to da su oni napisani i plasirani iz jednog centra“.

„Da li nastaju u nekoj od redakcija ili van njih ne možemo da znamo. Moguće je i da tekst koji nastane u jednoj redakciji, urednik šalje drugim medijima, mada je takva saradnja sa konkurencijom zaista čudna. U svakom slučaju, kako god da funkcioniše taj mehanizam, ovakva praksa je jako loša i nema veze sa ozbiljnim i odgovornim novinarstvom, pa ni sa osnovnim zadatkom novinara – da informišu u skladu sa javnim interesom“, navodi Novaković.

Podsjetila je urednike da su odgovorni za sadržaj koji objavljuju, jer je „odluka o tome šta će objaviti u svom mediju isključivo njihova“.

„Njihova je i odgovornost za sve što su objavili, bez obzira kako je određeni sadržaj nastao. Objašnjenje 'mi smo samo preneli' ili 'mi smo verno preneli i naveli smo izvor', koja dobijamo od pojedinih redakcija, jedostavno nisu prihvatljiva“, zaključila je Novaković.

Izvor: NUNS

___