Kada je 2005. godine Srbija osnovala Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza, AOFI, cilj je bio da se pomogne izvoznicima i tako osnaži srpska ekonomija. Tadašnji ministar finansija, Mlađan Dinkić, rekao je da se krediti neće davati bilo kome već samo potvrđenim izvoznicima.

Devet godina kasnije, uslovi pod kojima se pomoć odobrava i imena klijenata AOFI-ja skrivena su od očiju javnosti. Ni skoro šest meseci nakon što im je Centar za istraživačko novinarstvo, CINS, uputio zahtev za pristup informacijama, AOFI ne pruža više informacija o svom radu.

Ipak, CINS objavljuje podatke o dva ugovora koja je AOFI sklopio sa firmom Pink International Company, emiterom Pink televizije. Novinari CINS-a do dokumenata su došli istražujući poslovanje AOFI-ja i Pinka u Agenciji za privredne registre (APR).

Ugovori AOFI i Pinka

Prvi ugovor pokazuje da je u avgustu 2014. godine AOFI Pinku izdao garanciju do iznosa od 2,5 miliona evra u korist AIK banke.

Drugi ugovor sklopljen je nekoliko meseci kasnije, u decembru. Pink tada od AOFI-ja dobija kredit od 1,4 miliona evra, kojim je omogućeno finansiranje ugovora ove firme sa preduzećima BH Telecom iz Sarajeva i MTEL iz Podgorice.

Tokom 2014. godine Pink se pojavljuje na listama Poreske uprave kao jedan od najvećih poreskih dužnika. U trenutku kada je sklapan ugovor o garanciji, odlaganje plaćanja jednog dela duga još nije bilo odobreno pa ostaje nejasno kako je ova kompanija ispunila uslov AOFI-ja po kojem njeni klijenti ne smeju da imaju poreska dugovanja.

Ni AOFI ni Pink nisu želeli da razgovaraju sa novinarima CINS-a. CINS je AOFI-ju poslao i pitanja na koja do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor. Neka od njih su: na osnovu čega je Pink ispunio uslov za dobijanje kredita i garancije, ako je istovremeno bio na listi najvećih dužnika; šta je predmet ugovora za koje je AOFI dao kredit Pinku i zbog čega nisu dostavili tražene informacije, čak ni nakon rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja?

Kao sredstvo obezbeđenja na ime izdate garancije, u Registru APR-a, u korist AOFI-ja kao poverioca, upisano je založno pravo na Pinkovim potraživanjima po osnovu ugovora sa BH Telecomom i MTEL-om.

Reč je o dva telekom operatera, iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore: BH Telecom je u većinskom vlasništvu Federacije BiH, a crnogorski MTEL u većinskom vlasništvu Telekoma Srbije.

Pink je vraćanje kredita garantovao sopstvenim menicama, menicama firme Air pink, čiji je Mitrović takođe vlasnik, kao i kablovskog operatera Kopernikus technology. Garantovano je takođe i potraživanjima po ugovoru kojim je Pink Javnom preduzeću PTT Saobraćaja „Srbija“, odnosno njegovom kablovskom sistemu, prodao licence na paket Pinkovih kanala, za evro mesečno po korisniku paketa.

Kako se navodi na sajtu AOFI-ja, jedan od uslova za dobijanje garancija i kredita jeste potvrda Poreske uprave o izmirenim poreskim obavezama. Pink se tokom 2014. godine na spiskovima Poreske uprave pojavljuje kao jedan od najvećih dužnika.

Tri dana pre sklapanja ugovora o izdavanju garancije, 5. avgusta 2014. godine, samo deo duga Pinka iznosio je više od tadašnjih 1,5 miliona evra. U tom trenutku Poreska uprava je odlučivala da li da mu odobri odlaganje tog duga, što znači da je on još bio aktuelan, pa nije jasno kako je uspeo da ispuni uslov AOFI-ja.

CINS je pokušao da sazna više o dugovanjima i sklopljenim reprogramima sa Pinkom, ali je Poreska uprava odgovorila da su podaci o poreskim obveznicima tajni.

U Ugovoru o kreditu od 10. decembra 2014. stoji da Pink potvrđuje da su svi podaci, izjave i dokumentacija dostavljeni AOFI-ju tačni, između ostalog i podaci koji se odnose na to da redovno izmiruje svoje poreske i druge obaveze prema državnim organima.

Ipak, prema Izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija Saveta za borbu protiv korupcije, Pink je na dan 18. decembra 2014. godine, osam dana nakon sklapanja Ugovora o kreditu, kasnio sa otplaćivanjem rata po reprogramu iz 2013. godine.

Takođe, prema podacima Poreske uprave, na dan 31. decembra Pink je, pored tri neplaćene rate iz reprograma imao i tekući dug, pa je ukupno dugovao nešto više od 3,5 miliona evra.

Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije, navodi da ne smatra da je Pink zbog ovoga ispunjavao uslove za dobijanje kredita od AOFi-ja.

„Ne poštuju se procedure i zakoni već se sve izvrgava ruglu i obesmišljava“, kaže Milenović.

Skrivanje tragova

Podaci o oba ugovora do kojih je CINS došao su zabeleženi u registru založnog prava APR-a, gde je kao sredstvo obezbeđenja Pink založio potraživanja po ugovorima sa preduzećima BH Telecom, MTEL i srpskim JP PTT.

Nedugo nakon što je CINS objavio da AOFI odbija da dostavi informacije, oni su u martu ove godine APR-u poslali zahtev za brisanje založnog prava koje se odnosi na ugovor o kreditu sa Pinkom iz decembra 2014. Kao razlog je navedeno da je Pink izmirio sve obaveze po tom kreditu. Ostaje nepoznato da li su obaveze ispunjene i po pitanju garancije, s obzirom da za to založno pravo do objavljivanja ovog teksta nije traženo brisanje.

Da li su ovo jedini ugovori koje je AOFI sklapao sa Pinkom za sada će ostati tajna. Nisu poznata ni imena drugih kompanija i uslovi pod kojim su postale klijenti AOFI-ja.

Novinari CINS-a su još početkom decembra prošle godine zatražili svu dokumentaciju koja se odnosi na ugovore sa Pinkom i informacije o drugim klijentima AOFI-ja. Od tada je prošlo skoro šest meseci ali pristup informacijama nije odobren.

„Tražene informacije koje se odnose na poslovne aranžmane sa ’Pink International Company’ predstavljaju poslovnu tajnu i ne mogu biti učinjene dostupnim trećim licima“ - ovako je AOFI Povereniku za informacije od javnog značaja opravdao nedostavljanje ugovora sa Pinkom novinarima CINS-a.