Političko izveštavanje u dnevnim novinama i novinskim agencijama u Srbiji
Političko izveštavanje u dnevnim novinama i novinskim agencijama u Srbiji
Naslov: Političko izveštavanje u dnevnim novinama i novinskim agencijama u Srbiji
Autori: Jasmina Spasić Lukač i Sanja Ćosić
Izdavač: Keyconnection media, Beograd 2005.
Koristan priručnik i uputstvo za novinare koji istovremeno potpuno demaskira novinsku redakciju, novinare i njihov posao, a još više politiku i političke stranke, svodeći sve na puke objekte profesionalnog izveštavanja. Posebna vrednost i zanimljivost štiva koje se nudi na stotinak strana knjige „Političko izveštavanje u dnevnim novinama i novinskim agencijama u Srbiji“ je upravo u tome što su ga pisale novinarke sa mnogo iskustva (radile u nekoliko novina u Srbiji) i sa očiglednom željom da potpuno otvoreno, bez izleta u etiku i patetiku, objasne sjaj i bedu novinarstva u beogradskim redakcijama i na najjednostavniji način pripreme novinara na rad u realnim uslovima.
Knjiga se uslovno sastoji iz tri dela. U prvom, uvodnom, autorke daju svoje viđenje razvoja novinarstva i ekspanzije novina u Srbiji sredinom devedesetih, i definišu vrstu novinara koji se u tim uslovima pojavio. One ga nazivaju „Trkačem“, jer je u pitanju biće (nije dokazano da li je sasvim ljudsko jer radi u neljudskim uslovima) koje mora brzo da savlada sve novinarske veštine da bi udovoljilo tržišnim potrebama svog gazde ili urednika, a istovremeno nije u mogućnosti da planira svoju karijeru i usmeri svoj razvoj.
Uz očigledne, mada ne i otvorene simpatije za tog „Trkača“, autorke u drugom delu, koji čini sedam poglavlja, pokušavaju da mu do detalja objasne šta je vest i kako da je napravi ili plasira, šta ga čeka kad počne da traži izvore, šta će ga mučiti oko izveštaja, kako da izveštava o radu političkih stranaka, šta da radi i kako da poštuje rokove kad ga pošalju na demonstracije, šta da očekuje ako ga pošalju da izveštava iz parlamenta i kako da se pripremi za odgovoran posao, da li da očekuje da ga pošalju u inostranstvo za dopisnika i kako da prati rad ovdašnjih diplomatskih predstavnika.
(NetNovinar je pre izlaska knjige iz štampe objavio jedan njen deo posvećen izveštavanju sa demonstracija: http://www.netnovinar.org)
Sve ovo je potkrepljeno primerima dobrog i lošeg pisanja, ukazivanjima na moguće greške, ali je to pre svega veoma tačan, na momente ironičan opis „trkačevog“ hoda po proizvodnom procesu, od urednika do finalnog proizvoda, slalom kroz zamke i konkurenciju. Svaka od ovih sedam „lekcija“ demonstrirana je konkretnim tekstovima objavljenim u srpskim medijima.
U trećem delu koji se zove „Najbolje, najgore i najbitnije u novinarskom poslu“ autorke su prepustile novinarima beogradskih redakcija da kažu ono što misle o te tri novinarske dileme. Anketa je veoma zanimljiva za čitanje i ostavlja utisak da sve ono negativno, opisano u uvodu knjige kao tržišno obesmišljavanje novinara, nije ostavilo velike posledice na same novinare.
Pred nama je veoma koristan praktikum, jedinstven po tome što je pisan „iznutra“. Do koje mere su se autorke čuvale bilo kakvog dociranja o novinarskim formama i samom poslu, govori i prezrenje sa kojim su opisale časove na kojima buduće novinare profesori uče o stvarima poput „obrnute piramide“. One ističu da je najbitnije novinarsko razmišljanje, a ne vežbe kako odgovoriti na čuvenih „5 W“. U knjizi su zaista i podučile kako razmišljati.
Knjiga se može kupiti, za sada, samo u beogradskim knjižarama.
Napisala: T. Spaić,
Prilog Medija centra Beograd.