Ćuruvijina ćerka govori za CPJ o trenutnom stanju borbe za pravdu i poruci koju ubistvo njenog oca šalje srpskim novinarima danas

foto: N1 / Screenshot

„Ubistvo mog oca, Slavka Ćuruvije, poslalo je poruku da u Srbiji ne može biti slobodnog novinarstva, da ne može biti slobodnog mišljenja i slobode govora, i da će ljudi koji insistiraju na tome biti kažnjeni“, smatra Jelena Ćuruvija, ćerka vlasnika Dnevnog telegrafa, prvog privatnog dnevnog lista u Srbiji, ubijenog 11. aprila 1999. godine ispred svoje kuće u Beogradu.

„Bio je to početak uništavanja slobodnog novinarstva i […] ono što se sada dešava u Srbiji zapravo posledica ubistva mog oca“, rekla je Ćuruvija u intervjuu za Komitet za zaštitu novinara (Committee to Protect Journalists, CPJ).

Od ubistva Slavka Ćuruvije trajala je višedecenijska borbe za odgovornost, a slučaj je dostigao prekretnicu u februaru 2024. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu doneo pravosnažnu oslobađajuću presudu za četvoricu bivših pripadnika državne bezbednosti iz vremena Slobodana Miloševića, koji su prethodno bili proglašeni krivim za ubistvo. Iako je Vrhovni sud Srbije u januaru 2026. godine utvrdio da je ova oslobađajuća presuda zasnovana na „ozbiljnim povredama zakona“ i pogrešno predstavljenim dokazima, presuda ostaje pravno obavezujuća zbog procesnih zaštita. Danas je slučaj zaustavljen u stanju potpune nekažnjivosti.

Na pitanje koliko je slučaj ubistva njenog oca promenio Srbiju, Jelena Ćuruvija kaže kako je „on bio poslednji svetionik slobodnog novinarstva u Srbiji, ili čak pionir, jer su njegove novine bile prve privatne novine u zemlji i za veoma kratko vreme imale su najveći tiraž u tadašnjoj Srbiji“.

„Da je moj otac živ, slika Srbije bila bi zaista drugačija. Bio bi glasan kao što je bio tada i sigurna sam da stanje u medijima ne bi bilo ovako katastrofalno. Da nije ubijen, ne mislim da bi Zoran Đinđić (proevropski premijer Srbije od 2001. do njegovog ubistva 2003. godine) bio ubijen, a možda se ne bi dogodila ni druga važna politička ubistva. Srbija bi izgledala potpuno drugačije nego danas“, smatra Ćuruvija.

Kada se osvrne na proteklih 27 godina, podseća da se prvih 13 godina „apsolutno ništa nije dešavalo“ u vezi sa rešavanjem ubistva njenog oca.

„Zatim je, iznenađujuće, na početku vladavine predsednika Aleksandra Vučića, Vlada formirala posebnu komisiju, a ljudi koji su kasnije osumnjičeni za ubistvo mog oca bili su uhapšeni. To je ukazivalo na to da postoji politička odluka da se ubistvo reši, pa sam imala veru. Prva presuda bila je osuđujuća i mislila sam da će se stvar završiti kako treba“, govori Ćuruvija.

Na pitanje kako se osećala kada je doneta pravosnažna oslobađajuća presuda i da li je tako nešto očekivala, navodi kako je porodica dobijala informacije šest meseci pre nego što su zvanično dobili presudu da će odluka biti oslobađajuća.

„Imala sam vremena da se emotivno pripremim, ali to je svakako bio šok“, priznaje Ćuruvija.

Za aktuelni trenutak nastojanja da se dođe do pravde u Srbiji navodi kako je „uz određene pravne akrobacije, sada u fazi iscrpljivanja svih pravnih mogućnosti […] pre nego što slučaj iznese pred Evropski sud za ljudska prava“.

O trenutnim pretnjama sa kojima se suočavaju srpski novinari kaže da je nekažnjivost u slučaju njenog oca „poslala jasnu poruku novinarima i građanima u Srbiji da mogu da se suoče sa ozbiljnim posledicama ako insistiraju na izražavanju svojih stavova, a novinarima ako insistiraju na objektivnom izveštavanju“.

„Ovakva vrsta targetiranja je manje-više realnost za sve novinare danas koji pokušavaju da rade svoj posao kako treba. Ipak, verujem da danas postoji veća vidljivost, kao i više jedinstva i solidarnosti među novinarima nego što je bilo devedesetih godina“, kaže Ćuruvija.

Na kraju, odgovorila je i na pitanje kako bi danas nekoj mladoj osobi pričala o svom ocu i šta bi želela da zna o njemu kao novinaru.

„Moja ćerka sada ima 11 godina i želim da je na neki način upoznam sa njenim dedom. Kada razgovaram sa njom, kažem joj da je njen deda bio veoma hrabar čovek koji je svoj posao radio sa tolikom strašću, poštenjem i posvećenošću da nije želeo da pravi nikakve kompromise. Mislim da je bio retka osoba – nije ih bilo mnogo ni tada, a sada ih je još manje. Bio je strastven u insistiranju na pravdi“, zaključila je Jelena Ćuruvija.

Izvor: CPJ / NUNS

___