Panel je trebalo da preispita da li je primenom seta novih medijskih zakona obezbeđen pluralizam u informisanju građana Srbije ili je, pak, obrnuto?  Koliko se poštuje javni interes ako proizvodnja i distribucija medijskog sadržaja polaze iz istog centra? Da li rezultati ukazuju na to da su ovi zakoni krojeni sa namerom da se obezbedi medijska raznolikost stavova i mišljenja ili da se dodatno ispune politički i ekonomski interesi dominantnih vlasnika na tržištu? Da li je veća transparentnost vlasničke strukture doprinela fer uređenju medijskog tržišta ili tu nedostaje još nešto?

 

 

Ovo je bio prvi put da smo na ovom tipu panel diskusija imali prilike da osim medijskih stručnjaka čujemo i predstavnike provajdera, u ovom slučaju dokorašnju direktorku SBB-a, Dragicu Pilipović Chaffey, koja upravo odlazi na višu poziciju u holdingu te kompanije. 

 

Rasprava na panelu je “oživela” upravo nakon njenog izlaganja, koje je iniciralo niz pitanja u vezi sa temom medijskog pluralizma.

 

Dragica Pilipović Chaffey rekla je predstavljajući rad kompanije iz koje dolazi da su za deset godina investirali u svoj razvoj 600 miliona evra, zaposlili oko 3000 ljudi, a da je na televiziji N1 otvorenoj prošle godine, zaposleno 80 tehničara i novinara. „To je novi način rada, uspešan je i na neki način izlaz iz ovog depresivnog stanja u medijima“, ocenila je doskorašnja direktorka SBB-a, požalivši se na to da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj država reguliše maloprodajnu cena kablovske televizije. Ona je  ustvrdila da je to zbog toga što je država vlasnik jednog od provajdera (Telekom). Ona se, kako je rekla, nada da će uskoro u pregovorima na ovu temu sa Evropskom unijom i to biti promenjeno. Posledica dirigovanja cena je, kako je objasnila, to što puno malih televizija ne mogu da proizvedu programe po utvrđenim cenama, da im je to skupo i da se time se cela industrija urušava.

 

Predstavnica SBB-a je naglasila i da u javnosti nije jasno da je SBB odvojio proizvodnju od distribucije – u celom regionu bivše Jugoslavije. Ona je dodala da državna institucija može da pregleda cene SBB-a: “Koliko mi plaćamo za, na primer, kanal Mini Ultra i koliko naši konkureti plaćaju za Mini Ultru (kanal istog vlasnika kao i SBB). Kad ja kupujem Mini Ultru plaćam potpuno isto kao kad ga kupuje Radijus Vektor ili Telekom Srbije”, rekla je predstavnica SBB-a.

 

Dragica Pilipović Chaffey je dalje navela da 50 % njihovih troškova idu na sadržaj i da sada finansiraju proizvodnju programa, da su finansirali neke filmove i televizijske programe, te da se tu, po njenom mišljenju, taj način rada u medijima pojavljuje kao alternativa državi. Ona je ocenila, da je međutim, neodrživo da u Srbiji ima 50 provajdera kablovske televizije i da to neće moći da preživi.

 

 

Nakon ovog nastupa Petar Jeremić iz Udruženja novinara Srbije, rekao je da se pita kakav je interes države da diskirminiše štampane medije budući da oni po zakonu ne mogu da imaju sopstvenu distribuciju, odnosno da distributeri štampe ne mogu da se bave medijskom proizvodnjom?

 

Slobodna novinarka Bojana Barlovac komentarisala je istu temu, rekavši da je radila istraživanje upravo o televizji N1 i o tome na koji način je došlo do izmena zakona u Briselu. Treba podsetiti da je u tekstu napisanom za portal SEE Media observatory koji je u decembru 2014. prenelo Vreme, ova novinarka iznela niz podataka o tome kako je došlo do izmene u Medijskim zakonima, te je distributerima dozvoljeno da proizvode medijske sadržaje. U ovom tekstu dat je i pregled vlasničkih promena u razvoju SBB-a tokom vremena, te smo dobili uvid i u upravljačku snagu ove korporacije, u kojoj važnu poziciju ima i  penzionisani američki general i bivši direktor CIA, Dejvid Petreus.  Između ostalog, tekst Bojane Barlovac podseća i da je u januaru 2013. Cameron Munter, bivši američki ambasador u Srbiji, počeo da radi kao viši savetnik Upravnog odbora SBB-Telemach grupe, vlasnika televizije N1 koja je balkanski partner televizije CNN.

 

 

 

Bojana Bralovac je na panelu Medija centra podsetila delom na to kako je došlo do izmene medijskog zakona, rekavši da je Državna radna grupa poslala verziju medijskih zakona bez dozvole da distributeri imaju i proizvodnju medijskih sadržaja, ali da su ti zakoni u tom segmentu „na neki čudan način izmenjeni u samom Briselu“ i vraćeni Srbiji. Novinarka  je osporila tvrdnju doskorašnje direktorke SBB-a o tome šta je praksa EU, zbog toga što, kako je rekla, sama EU nema iste medijske politike u svim državama, niti neki konsenzus kad je reč o medijskom pluralizmu. „S druge strane medijski zakoni u različitim zemljama EU nisu isti po ovom pitanju – da li distributer može da i proizvodi sadržaje. Tako da to nije evropska praksa, ali jeste bio neka tačka za koju je United grupa (vlasnik SBB-a) mogla da se zakači da angažuje lobiste u Briselu kako bi pristali na izmene zakona i na kraju su te zakone vratili nazad Srbiji. Prema oceni novinarke na kraju je greška Vlade Srbije bila što je pristala da to sve tako usvoji. U Hrvatskoj koja je postala članica EU 2013, nije to bilo dozvoljeno, i time je takođe diskriminisani štampani mediji, zaključila je Bojana Barlovac i podsetila i da to što je dozvoljeno vlasnicima SBB-a, nije bilo dozvoljeno RTS-u koji je pre nekoliko godina morao da odvoji Emisionu tehniku iz svog sastava.

 

Odgovarajući na izrečeno Dragica Pilipović Chaffey iz SBB-a ustvrdila je da Hrvatskoj nije naređeno da se provajderima zabrani proizvodnja medijskih sadržaja. „Oni su napisali zakon kakav su hteli i stvari Evropskoj Uniiji mogu da se predstave na milion načina. Ovde smo mi upozorili da to nije praksa i ja ne mogu da zamislim da vi verujete da je SBB uspeo da ubedi EU da uradi nešto što se ne slaže sa njihovim praksama“, rekla je predstavnica SBB-a, zamolivši da se ne insinuira da je njena kompanija  mogla da ljude u Evopskoj Uniji koji odlučuju, potplati ili nekom drugom silom natera da utiču na zakone. „Mi smo samo rekli – hej, zapošljavamo osamdeset ljudi, počinjemo rad u tri studija, u tri zemlje. U našem zakonu to nije postojalo, to ne postoji u puno zemalja. Mi gledamo šta rade drugi, šta radi Sky na primer, i mi probamo da to uradimo. I odjednom nađemo nešto što nije bilo u prvom nacrtu Zakona, a bilo je u drugom. Ja mislim da je to bila manipulacija da se zaštiti tržište“, rekla je predstavnica SBB-a. Ona je naglasila i da SBB nije vlasnik televizije N1, nego da SBB i N1 imaju istog vlasnika, te da takav model rada nije zabranjen.

 

 

Doskorašnja direktorka SBB-a je rekla na panelu Medija centra i kako im tržišni zahtevi nameću sklanjanje kanala koji imaju malu publiku. Objasnila je i kako je došlo do toga da je kanal B92 info sklonjen iz njihovog osnovnog paketa kablovskih kanala. Prema njenim rečima oni su razgovarali sa B92 četiri godine moleći ih da zajedno naprave regionalni info kanal, ali nisu uspeli da se dogovore: „Rekli smo im da imaju dobru poziciju u regiji koja bi bila prihvatljiva i da njihov informativni program na B92 info nije kvalitetan, da on samo reciklira ono što smo već videli na B92“. Doskorašnja direktorka SBB-a je dodala da su ih upozoravali četiri godine i pre godinu dana su im rekli da će skloniti B92 Info i na kraju su to i učinili. Ona je pobjasnila i da je njena kompanija mislila da im treba još jedan regionalni kanal vesti i predložili su to svojim vlasnicima koji su se složili, te je tako nastao kanal N1.

 

 

 

Jovanka Matić, istraživačica medija i naučna saradnica u Institutu društvenih nauka u Beogradu, primetila da je njen utisak da je tema ovog panela očigledno nova, te da joj je izvanredno interesantno da se čuje kako se iz SBB-a opravdava interes industrije – da im se, na primer, ne sviđa B92 Info i da hoće da naprave nešto drugo. „Ta logika, da ja koja pružam samo jednu tehničku uslugu imam pravo da se mešam u ono što proizvodi jedna televizija je jedna potpuna novina u našem medijskom prostoru. Sad mi je jasno zašto je B92 info sklonjen - zašto što je N1 postao regionalni info kanal koji je Kompanija SBB-a htela da napravi, a B92 to nije hteo“, rekla je gospođa Matić.

 

Ona je konstatovala i da se u Srbiji trenutno događa da se mediji pretvaraju u centre partijskog propagandnog delovanja i da izgleda nijedna institucija ne vidi kao svoj zadatak da na to reaguje. Gospođa Matić je rekla da se očigledno regulator ne oseća odgovornim za to i ne reaguje. Ona je dodala da pre svega nema adekvatne zakonske definicije – šta je medijski pluralizam i koje su to institucije koje treba da se bave njegovom zaštitom, jer i Ministarstvo koje je navedeno kao institucija koje će se baviti zaštitom pluralizma u štampanim medijima i regulator imaju jasne zadatke i pravila ponašanja samo u odnosu na strukturni pluralizam medija.

 

Jovanka Matić je zaključila da sada treba sagledati i šta će se dogoditi sa Zakonom o oglašavanju jer to je novi zakon koji treba da reši neka od pitanja koja su pokrenuta na ovoj raspravi.

 

 

Druga važna tema ovog panela je bila privatizacija državnih medija i njene posledice. U nekoliko navrata kritikovani su oni koji su nadležni za teme diskusije na ovom panelu – Republička agencija za elektronske medije (REM) i Ministarstvo kulture i informisanja - što se nisu odazvali pozivu i učestvovali u razgovoru. I predstavnici NUNS-a i UNS-a na ovoj diskusiji zastupali su stav da je privatizacija medija potrebna i da nema pluralizma ako nema slobode medijske konkurencije, čije ostvarenje oni vide u privatizaciji medija.

 

Nasuprot njima Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije upozorila je da je stanje u medijima dramatično u vezi sa privatizacijom koja mora da se okonča do 1. jula.

 

„Mi smo u raspravi ukazivali na neke stvari koje će se dogoditi u privatizaciji medija. Mi smo podneli inicijativu Ustavnom sudu u septembru prošle godine da se oceni ustavnost članova prema kojima se traži da se država povuče iz medija“, rekla je Čabarkapa i pozvala se na ono što je već rečeno na panelu da EU nema jedinstvene medijske standarde i da za Hrvatsku nije bio uslov ukidanje lokalnih medija finansiranih od opština. „Mi nemamo odgovor od Ustavnog suda, da imamo neke stvari bi bile jasnije. Naše primedbe nisu uspele da dođu do javnosti jer su beogradski mediji bili zatvoreni za te argumente“, rekla je predsednica Sindikata novinara dodavši da Sindikat sada traži da se medijski zakoni hitno izmene i da se usaglase sa Ustavom zemlje i sa nekom evropskom praksom. Čabarkapa se pozvala na preporuku Saveta Evrope iz 2007. gde se ukazuje na značaj medija čiji je osnivač lokalna samouprava. Prema njenoj oceni tu strategiju Vlada je usvojila, a zakoni su doneti i protiv Ustava i Evropske prakse.

 

Predsednica Sindikata novinara naglasila je da je druga ravan sloboda medija: „Sve priče o slobodi medija su prazne ako vi nemate slobodne zaposlene“. „Da imamo kolektivni ugovor onda ne bi moglo da nam se dogodi ovo što nam se sad događa u ’Blicu’ gde se zabranjuje sindikalno ogranizovanje. Mi na to ukazujemo godinama - da sindikata nema u medijima. Ova vlast kao i prethodna vlast nije napravila ambijent za to. Imamo situaciju da se u ’Blicu’ i u drugim privatnim medijama zabranjuje sindikalno organizovanje ili se kao u ’Večernjim novostima’ bukvalno preti rasturanjem. Bez ozbiljno zaštićenih radnika nema slobode medija“, zaključila je Dragana Čabarkapa na panelu Medija centra u Beogradu održanom povodom godišnjice od donošenja novih medijskih zakona.