Podrška javnosti u slučaju najave da će omladinski medij Oradio Radio televizije Vojvodine (RTV) biti ugašen bila je ključna u tome da se rukovodstvu ukaže da se ne smiju donositi ishitrene odluke, govori za Mediacentar Sarajevo Klara Kranjc, glavna i odgovorna urednica Oradija. Odluka da će nastaviti sa radom je predstavljala veliko olakšanje za cijelu redakciju, kaže ona.

 

Oradio je protekle sedmice bio tema medijskih napisa nakon što su u javnost dospjele informacije da će ovaj medij biti ugašen, što je Oradio saznao iz drugih medija. Informacija je izazvala reakcije medijskih organizacija i akademske zajednice koji su stali uz medij te pružili podršku ukazujući na značajne uspjehe i priznanja koje je dobio Oradio. 

 

Medijske organizacije su istakle da bi njegovo gašenje predstavljalo grubo kršenje medijskih sloboda, kao i da je u suprotnosti sa zakonskom ulogom javnih servisa te javnim interesom.  

 

U godišnjim izvještajima Krovne ogranizacije mladih Srbije (KOMS) Oradio je više puta istaknut kao omladinski medij koji se objektivno i profesionalno bavi mladima i temama koje zanimaju mlade, prije svega iz oblasti ekologije, aktivizma i mentalnog zdravlja. Posebno je istaknuto da više od 90 posto njihovog sadržaja čini medijska inicijativa, odnosno, sadržaji i teme koje sami pokreću.

 

Medijske organizacije su podsjetile da je ovaj omladinski medij pobijedio na međunarodnom takmičenju evropskih javnih servisa Radio battle 2016. Takođe, novinarke Oradija dva puta su dobijale nagradu Novosadske novinarske škole za najboljeg mladog novinara/novinarku. Dva puta su dobijali i nagradu "Refleksija" za etičko izvještavanje o siromaštvu, a više puta su nagrađivani za etičko izvještavanje o mentalnom zdravlju. Dobili su i nagradu "Hilda Dajč" za 2023. godinu.

 

Oradio postoji već deset godina te aktivno doprinosi i edukaciji mladih novinara i novinarki. Redakcija broji 12 članova - mladih novinara i novinarki koji diktiraju teme i formate, te starijih koji dijele znanje o profesiji.

 

 

Posle vesti u medijima, direktor Goran Karadžić došao je u redakciju Oradija i saopštio da naše rezultate smatra "katastrofalnim", govoreći pri tom isključivo o slušanosti radijskog programa na našem multimedijalnom portalu. Rekao je i da je vrlo blizu odluke da ugasi najmlađi medij unutar javnog servisa koji se obraća mladima, kao i da ne planira da produžava ugovore kolegama koji uskoro ističu. Na sreću, samo dan posle ove izjave, direktor nam se obratio sasvim drugim tonom. Rekao nam je da naša energija ne može da se zanemari i da možemo da računamo na njegovu podršku. Dodao je da želi da pokušamo zajedno da portal oradio.rs unapredimo i povećamo broj posetilaca. Prema njegovim rečima, o rezultatima ćemo razgovarati posle Nove godine i razmatrati dalje korake. Moram priznati da je to, posle nekoliko dana agonije, predstavljalo veliko olakšanje za celu redakciju.

 

Važno je istaći da Oradio svojim imenom ume da zbuni i da navede na pomisao da je u pitanju samo radio. Nije. Reč je o multimedijalnoj platformi, na kojoj se nalazi player za radio streaming, ali i tekstualni sadržaji, audio podcasti emisija koje se emituju u radijskom programu, linkovi ka našim društvenim mrežama, kao i svi sadržaji sa ostalih medija RTV-a koji su namenjeni mladima. 

 

 

Podrška je bila ključna, sigurna sam. Osim što je nama mnogo značila, verujem da je to bio jasan signal i rukovodstvu da ne donosi ishitrene odluke. Mi smo mala redakcija, ima nas ukupno 12, ali podrška kolega, novinarskih udruženja, profesora univerziteta koji predaju novinarstvo, pokazala nam je da nismo sami, što je dodatno ohrabrilo redakciju.

 

Naš rad je javan i nema većeg priznanja nego kada stručna javnost prepozna da se trudite da doprete do mladih i da svoj posao radite u skladu sa najvišim standardima profesije i poštujući etičke norme. Ključna nam je svakako bila i podrška publike i organizacija koje čine mladi ljudi i koje se bave mladima, poput Krovne organizacije mladih Srbije i Omladinske prestonice Novi Sad, jer su to zapravo oni koji su najrelevantniji da ocene da li mediji poput Oradija treba da postoje unutar javnog servisa.

 

Oradio je deo Radio televizije Vojvodine, naša je obaveza bila da obavestimo građane, koji nas finansiraju putem pretplate, o tome šta se dešava. Dugujemo ogromnu zahvalnost svima za podršku i trudićemo se da je opravdamo.

 

 

Ukupno nas je 12. Našu redakciju čine mladi novinari, oni na samom početku karijere, koji su srce Oradija i diktiraju teme i formate, kao i ekipa iskusnih dugogodišnjih novinara koji, uz svoj redovan rad, prenose svoje znanje i iskustvo mlađim kolegama. To se u ovih deset godina postojanja pokazalo kao jako dobra kombinacija. Nemamo dnevni informativni program, ali se bavimo svim temama koje zanimaju mlade ljude i obraćamo im se njihovim jezikom i na kanalima komunikacije koje oni koriste. Obrazovanje, zapošljavanje, informisanje, aktivizam, mentalno zdravlje, rodna pitanja, ljudska prava, ekološke teme, sistem vrednosti, putovanja, zabava, film, muzika, strip samo su neke od oblasti kojima se redovno bavimo.

 

Trudimo se da živimo život mladih ljudi i govorimo o problemima koji su njima važni. Istovremeno donosimo primere pozitivne prakse iz drugih zemalja, pre svega Evropske unije, iz oblasti koje u našem društvu i državi "škripe". Sve teme posmatramo iz više uglova, razbijamo stereotipe i tabue. Duh slobode i tolerancije utkani su u naš program. 

 

 

Obaveza javnog servisa je da se bavi mladima, sada pogotovo, kada je generacijski jaz, čini mi se, nikada veći. Stasavaju generacije rođene u digitalno doba neverovatno brzih promena, ogromne količine dostupnih informacija, ali nažalost i lažnih vesti i manipulacije. Veštačka inteligencija nam je svima postala dostupna, ali se nameće pitanje znamo li zaista kako da je koristimo ili je se i dalje plašimo. Život mlade osobe danas i pre 20 godina ne može da se poredi. "Ekranizacija" mladih u 21. veku odvojila ih je od tradicionalnih i statičnih medija. Danas se do informacija i sadržaja stiže u pokretu, u trenutku kada tebi odgovara i u formi koja ti najviše leži. U tom moru online sadržaja za mlade, vrlo je važno, da se pojavi i javni servis kao merilo istinitosti, profesionalnosti i kvaliteta. Barem bi tako trebalo da bude.

 

Istraživanja pokazuju da se mladi u mainstream medijima pojavljuju uglavnom na stranicama crne hronike, najčešće u ulozi počinilaca nekih krivičnih dela, problema sa narkomanijom ili nekim drugim bolestima zavisnosti. Mladi su predstavljeni kao problem, dok za njihove probleme i svakodnevicu, perspektivu i stavove gotovo da uopšte nema prostora u medijima. Upravo zbog toga javni servis ima obavezu da mladima obezbedi sigurno mesto gde će moći da se informišu, obrazuju i zabave.

 

Da li od nas nešto može da se nauči, ne znam. To moraju drugi da kažu. Ali bez praćenja savremenih trendova komunikacije, tehnološkog razvoja i podmlađivanja publike, budućnost javnih servisa je prilično neizvesna. Oradio je multimedijalna platforma na kojoj naša publika može da bira da li će slušati klasičan radio program ili tematske podkaste, da li će čitati tekstove ili samo pokupiti osnovne informacije na našim društvenim mrežama u kratkim video formatima. Trenutno analiziramo šta od ponuđenog daje najbolje rezultate, kako bismo dalji razvoj usmerili u tom pravcu.

 

Bez podrške sistema čiji smo deo, promocije i ulaganja, teško je biti vidljiv u online svetu. Osnovna karakteristika Oradija je prilagođavanje vremenu u kome živimo, što znači konstantna promena. 

 

 

Ovo je pitanje od milion dolara! Online svet je svakako put, a pravac je promenljiva kategorija. Ono što je trend danas, ne znači da ne može biti zamenjeno nečim drugim već sutra. Uhvatiti korak sa mladima je veliki izazov, ali da javni servisi to moraju prihvatiti sasvim je jasno.

 

Omladinske redakcije unutar tradicionalnih medija odlaze u prošlost, jer je broj mladih uz televizore i tradicionalne radio programe gotovo zanemarljiv. Nove generacije traže nove medije, na nama je da nađemo način da tu njihovu potrebu zadovoljimo. Rešenje je, čini se, biti spreman na inovacije i eksperiment, pa i po cenu greške.